TURSKI HIRURG LEČIO SRPSKE VOJNIKE: Kako je sudbina uoči tri rata spojila Jermenina Serkiza Berberijana i Novovarošanku LJubicu Ristić
KO god od ljubitelja starina prekorači prag kuće Ristića i Berberijana pri kraju stare čaršije, u glavnoj, Karađorđevoj ulici u Novoj Varoši, postavi pitanje: "Pa kad nije zaštićena i sačuvana za pokolenja, što delovi pokućstva, rukotvorine od bakra, ćilimi, starinske ikone i slike, te sehara (okovani drveni sanduk) nisu eksponati u nekoj etno-postavci...?"
Doktor Serkiz Berberijan i Ljubica Ristić / Foto R. Martinović
Kuća sa puškarnicama i magazom, iz koje se potomstvo rasulo po svetu, zidana je 1861. godine. Nemi je svedok umeća predaka, kao i da su krajputaška palanka i Stari Vlah vazda bili etapna stanica seoba, da su se ovuda ukrštale vojske i interesi sila.
JEDNA od najstarijih kuća čuva i uspomene na ljubav i životnu priču: još na zidu nisu izbledele slike Serkiza Berberijana, Jermenina rođenog u Carigradu 1877. godine i studenta Sorbone, hirurga turske, pa srpske vojske u ratovima 1912-1918. godine, i supruge Ljubice. Putevi i sudbine sreli su im se uoči tri rata.
- U kuću trgovačke porodice Jove Ristića u Novoj Varoši pozvali su turskog vojnog lekara iz garnizona u Prijepolju da pregleda bolesno dete. Po starom običaju, doktora Serkiza je slatkim, vodom i kafom poslužila Jovina ćerka Ljubica. Stasom i lepotom Varošanka je zapala za oko doktoru. Tuđinci su prve reči prozborili preko tumača na francuskom jeziku - prenosi kazivanje predaka Zoran Knežević, nedavno penzionisani rukovodilac poslovnice "Dunava", komšija što retkim posetiocima otvara vrata.
I kako kaže pesma, ljubav udari često kad joj se čovek najmanje nada, pa je kroz koji mesec krunisana brakom, u kom su imali četvoro dece - Mihaila, Milku, Slobodana i Daru.
JEKA topova sa Javora u jesen 1912. najavila je da se lanci ropstva raskivaju. Turske posade u varošima Raške oblasti iznosile su bele zastave i povlačile se pred naletom Javorske brigade pukovnika Milivoja Anđelkovića Kajafe. Lekar Serkiz se sa zaostalim personalom vojne bolnice i ranjenicima u Kosovskoj Mitrovici predaje srpskoj Ibarskoj vojsci. U Zaječaru je 1913. lečio bugarske zarobljenike od tifusa, a početkom 1914. godine stigao u Beograd i, uz državljanstvo, dobio čin kapetana I klase.
One 1915. godine, najteže za Srbiju, doktor Berberi jan sa beogradskom Vojnom bolnicom, iz Kosovske Mitrovice kreće u albanske vrleti, da bi posle golgote, na Krfu i Solunskom fron tu vidao promrzline i rane srpskih vojnika.
Potomci, za "Novosti", podsećaju da je lekar preko Skoplja, sa oslobodiocima, po treći put stigao u Kosovsku Mitrovicu. I kako to prst sudbine i život mogu da budu okrutni - ovde zatiče porodicu i decu obolelu od španske groznice i posle samo dva dana - gubi bitku sa životom?!
Deca su se izborila sa bolešću, vratila u roditeljsku kuću, školovala se i granala lozu Berberijana, sve do Amerike. Neke od svedočanstava vremena, kao Bibliju u kožnom povezu ili francusko-turski rečnik iz 1900. godine i druge starine poneli su sa sobom. Ostale su slike, vizitkarta na četiri jezika i brojna svedočanstva vremena, koja će jednog dana, možda, obogatiti muzejsku zbirku Varoši.
EKSPONATI ZA MUZEJ
- NEKOLIKO manjih predmeta iz kuće ustupili smo Muzeju u Novoj Varoši - kaže Uroš Milošević, praunuk Berberijana, građevinski inženjer iz Beograda, koji jedini od potomaka živi u Srbiji. - Roditelji i baka su češće dolazili u Varoš, a ja jednom godišnje. Korona je odložila ostavinsku raspravu i razgovore o sudbini kuće, treba da se ulaže u krov...