BORBA SA OPAKIM VIRUSOM: Kako je smanjen broj žrtava korone u Srbiji
U SRBIJI se više troši na obolele od kovida nego u mnogo bogatijim zemljama, jer se više obolelih leči u bolnicama, ali se zato od ove zaraze kod nas manje umire.
Za prosečnog pacijenta sa kovidom, koji u bolnici ostaje 12 dana, Srbija izdvoji minimum 12.000 evra, a mnogo je i onih koji u bolničkoj postelji provedu duže od mesec.
U najtežim danima epidemije kod nas je hospitalizovano gotovo 40 odsto osoba sa PCR potvrdom infekcije virusom korona ili samo na osnovu kliničkih manifestacija bolesti, a u pojedinim, i to bogatim zemljama, taj procenat nije dosezao ni do pet odsto ni u danima kada su registrovali više od 20.000 zaraženih.
Od početka epidemije u Srbiji je od posledica kovida preminule 1.834 osobe, najviše u ovom trećem talasu, a u najgorem "skoru" smrtnost je bila iznad 2,2 odsto.
- Imamo veliki broj mrtvih, ali da je to proporcionalno manje nego što imaju mnoge zemlje u regionu - rekao je predsednik Aleksandar Vučić. - Za to su najzaslužniji lekari i medicinske sestre. U najsnažnijim zemljama je vrlo mali procenat hospitalizacije, jer je lečenje skupo. U Nemačkoj je taj procenat između jedan i četiri, u Hrvatskoj i Sloveniji između pet i 10, u našoj zemlji 12,5 i čak 38 odsto. Po procentu hospitalizovanih sa Srbijom može da se poredi u Evropi samo Češka.
REKORD 700 PRIJEMA ZA DAN
SRBIJA je 4. oktobra, kada je počeo treći talas epidemije, imala u bolnicama 284 obolela od kovida, od kojih je 21 bio na respiratoru. Rekord hospitalizacija oboren je 18. novembra sa više od 700 obolelih primljenih u bolnice za jedan dan. Pre dve nedelje broj hospitalizovanih je premašio 6.000 i dalje se stalno povećava.
I lekari kliničari potvrđuju da je upravo zahvaljujući tome što se za svakog pacijenta sa srednjom i teškom kliničkom slikom kovida nađe bolnički krevet i u situaciji kad imamo oko 8.000 hospitalizovanih, procenat smrtnosti od ove zaraze kod nas trenutno ispod jedan odsto - 0,89.
Na početku trećeg talasa epidemije, u sedmici od 4. do 11. oktobra, u Srbiji je hospitalizovano čak 38 odsto pacijenata sa kovidom, a naredne nedelje 31 odsto. Češka, koja uz Srbiju ima najveći procenat hospitalizacija, najviše pacijenata primala je u bolnice od 15. do 22. novembra - oko 29 odsto. U Velikoj Britaniji najveći procenat hospitalizacije - osam odsto, bio je između 15. i 22. novembra. Hrvatska u oktobru i novembru, iako pogođena jakim talasom kovida, u bolnice je samo u jednoj nedelji primala više od 10 odsto obolelih, dok je u Sloveniji procenat hospitalizacija dostizao najviše 10 odsto. Velika Britanija je u oktobru i novembru hospitalizovala odpet do osam odsto obolelih.
SVI IMAJU VIŠE UMRLIH
SA upola manje stanovnika nego Srbija, Hrvatska ima samo nepunih 45.000 obolelih od kovida manje od Srbije, ali ima više smrtnih slučajeva - ukupno 2.032, a mi 1.834. Slovenija na 81.349 dosad obolelih ima 1.592 preminula, u Nemačkoj je od 1.128.742 obolela preminulo 18.260. Češka je dosad registrovala 573.663 slučaja kovida i 8.641 smrtni ishod. Rekord u ovoj šestorci, ipak, drži Velika Britanija sa ukupno 1.674.134 obolela i 60.113 preminulih.
Kliničari upozoravaju da je veoma važno da se napravi dobra trijaža pacijenata i odredi ko je za bolničko lečenje.
- Svi pacijenti dobijaju mesto u bolnici, i nije bitno da li će tu ga dobiti u Beogradu, Prokuplju, Nišu ili u bilo kom drugom delu zemlje - kaže ministar zdravlja Zlatibor Lončar. -Zdravstveni sistem svuda u Srbiji funkcioniše isto, pacijenti zaraženi kovidom svuda se leče na isti način.
U svim kovid-centrima lekari tvrde isto: da je u ovom talasu klinička slika kovida teža nego u prva dva, i da je to razlog što sada u bolnicama imamo 3.000 pacijenata više nego u piku drugog udara korone.
- Svi kovid pacijenti koje sada primamo u mnogo su težem stanju nego što je to bio slučaj ranije i svima je potrebna kiseonička potpora - kaže prof. Zoran Baščarević, direktor Ortopedije "Banjica", koja je ove nedelje treći put ušla u kovid-sistem. - Mi smo u julu intenzivnu negu napunili za pet dana, a sada za šest sati.