KAFA SE MOŽE POPITI I PREKO "SKAJPA": Praznici, osim radosti i poklona mnogima donose osećaj tuge, ali psiholozi vide rešenje
UPRKOS tome što bi praznici trebalo da budu šareni, veseli i puni poklona, mnogi ljudi, posebno stariji, osećaju se usamljeno, uskraćeno, tužno i depresivno.
Foto: Depositphotos
Nekima su deca i unuci daleko, pa se i inače ne bi videli, a druge će u tome sprečiti korona. Jedni su nostalgični za starim vremenima kada su živeli spokojnije, trpeze su im bile bogatije, porodica na okupu, drugi se pak plaše neizvesne budućnosti i bolesti.
U vreme praznika ljudi često osećaju i da obavezno moraju da budu dobro raspoloženi i da sve mora da prođe savršeno, što stvara dodatni pritisak. Takozvanoj prazničnoj depresiji sklono je, tvrde psiholozi, 25 do 30 odsto ukupne populacije, a njoj su podložniji oni koji i inače pokazuju depresivne simptome, osetljivi i pesimisti.
Foto: Tošo borković
- U osnovi svake depresije je osećaj gubitka, onoga što je ranije bilo, bez obzira da li je to praznična raskoš ili vesela porodica.
Ali, svaki period nosi dobre i loše strane, i ne bi trebalo da se fokusiramo na izneverena očekivanja i kako bi nešto trebalo da bude.
Ništa ne mora da bude onako kako je bilo, ne moramo da spremimo 16 jela kao nekad, dovoljno je da napravimo kolače - kaže Tamara Đorđević, psiholog iz niškog Centra "Psihosfera".
Ona dodaje da je razumljiv osećaj usamljenosti tokom praznika, ali da bi trebalo da prihvatimo situaciju kakva jeste i vidimo šta možemo da uradimo. Ne smemo da čekamo da nam bude bolje, pa da nešto uradimo, već moramo nešto da uradimo, da promenimo, da bi nam bilo bolje.
Umesto da svode godišnje i životne bilanse, i strahuju u kom stanju će biti za sledeću Novu godinu, stariji bi trebalo da se okrenu stvarima koje vole da rade - bilo to pevanje, heklanje ili čitanje. Sa porodicom se može komunicirati i telefonom ili preko interneta.
- Godine donose iskustvo, čovek zna šta mu prija, šta ne i sve to bi trebalo da iskoristi.
Porodica bi u doba praznika trebalo češće da kontaktira sa svojim starijim srodnicima, da bi oni osetili brigu i ljubav - konstatuje Đorđević.
I Olivera Grčić, psiholog i psihoterapeut iz beogradskog "Oli centra", konstatuje da su praznična okupljanja, zajednički provedeno vreme sa dragima, gozbe, sumiranje prethodne godine i planovi za sledeću - divni.
To, međutim, često nije slučaj.
- Važno je da prihvate svoje fizičko stanje, nađu odgovarajuću terapiju i bave se zdravljem svoga tela. Ako je moguće, bavljenje sportom ili bilo kakvom fizičkom aktivnošću bilo bi korisno. Čak i lagana šetnja utiče značajno na zdravlje duše i tela.
Provoditi vreme napolju, bar nakratko, može da deluje pozitivno - ističe Grčić.
ISKUSTVO U BORBI S TEŠKOĆAMA
ISTRAŽIVANjA su pokazala, kaže Nikolija Rakočević, da ne bi trebalo starije ljude da posmatramo kao emocionalno nestabilnije ili ranjivije. Oni imaju nešto što mlađi nemaju - višegodišnje emocionalno iskustvo u nošenju sa teškim situacijama. Intenzitet doživljavanja emocija opada s godinama, te stariji pokazuju i slabije telesne reakcije u stresnim okolnostima.
Trebalo bi se kloniti, dodaje, "lečenja" emocija hranom, pićem, ili bilo kojim drugim vidom "brze pomoći", koji ništa ne rešava, samo zatrpava problem. I ona pominje korisne strane interneta i aplikacija za komunikaciju:
- Mi imamo potrebu da se ostvarujemo kroz rad, ne samo materijalno i egzistencijalno, već i psihološki. Često je osobi teško da prihvati da ne radi i ima osećaj da ne doprinosi svetu kao ranije. Svi hobiji kao vidovi relaksacije i uživanja podstiču čoveka da se oseća zadovoljnije.
Da su vanredne okolnosti življenja kod starijih dodatno pogoršale već narušen kvalitet života, smatra master psiholog Nikolija Rakočević:
- I pre pandemije, stariji su bili pod najvećim rizikom da budu usamljeni i u većem procentu su se tako i osećali. Dok se socijalna izolacija odnosi na okolnosti u kojima osoba provodi vreme sama, usamljenost predstavlja doživljavanje neprijatnih emocija usled toga što osoba želi, ali ne ostvaruje bliskost sa drugima. Nadolazeći praznici imaju potencijal da pojačaju doživljavanje neprijatnih emocija, prevashodno tuge.
SAMI DAJEMO SMISAO
VAŽNO je da u svakom životnom dobu, pa i u starosti, pričamo o svojim mukama, sa bližnjima ili sa stručnim licima, napominje Olivera Grčić:
- Celog života se pitamo koji je smisao života, ali pogotovo u starijem dobu važno je da se setimo reči Viktora Frankla da život ima samo onaj smisao koji mu mi damo.
Ona pojašnjava da je za starije od posebnog značaja ukoliko u okruženju imaju osobe iste ili slične starosne dobi sa kojima mogu da osmišljavaju zajedničko vreme i koliko je moguće budu fizički aktivni - druže se, šetaju, bave se hobijem.
- Preporučljivo je da svi koji imaju mogućnosti steknu bazična znanja o upotrebi računara ili pametnog telefona, i tako ostanu u kontaktu sa dragim ljudima. Video-pozivi su preporučljiviji od telefonskih, uz pomoć njih možete sa nekim svakoga dana popiti kafu, gledati lice druge osobe dok sa njom razgovarate i time ostvarivati bliskost koju priželjkujete i u izmenjenim uslovima - kaže Rakočevićeva.