SREĆNO, UZ HIMNU PARTIZANA: Učenici i kolege škole kod Zrenjanina direktoru Milanu Nedeljkovu priredili neobičan ispraćaj u penziju (FOTO)
POSLE ravno četiri decenije rada, profesor biologije Milan Nedeljkov, doskorašnji direktor OŠ "Bratstvo - jedinstvo" u Belom Blatu kod Zrenjanina, otišao je u zasluženu penziju.
Foto: M. Goda, B. Grujić
Najpre je dve decenije radio kao domski pedagog, vaspitač u zrenjaninskom Domu učenika "Angelina Kojić", a potom je na pravi put izveo dvadeset generacija đaka Beloblaćana. Toliko se "povezao" sa meštanima i đacima, sa celim selom da često nazivaju "beloblatski Kosta Vujić". Nedavno se oprostio od učenika, a suze na toplom i srdačnim rastanku nije skrivao.
Znajući da je nekada bio fudbaler i da je vatreni navijač Partizana, učenici su svog direktora, na oproštaju, iznenadili, rasplakali i oduševili specijalnim igrokazom na Partizanovu navijačku pesmu, a jagoda na tortu bila je reakcija administratora Partizanovog sajta, koji su podelili snimak.
- Saznali su da sam početkom sedamdesetih godina, bio jedan od osnivača navijačke grupe "Alkatraz" na Partizanovom "jugu". Mnogo su me dirnuli i obradovali - s radošću i ne skrivajući iznenađenje govori nam Nedeljkov. - U ovoj školi sam od 2000. Zauvek ću je nositi u srcu, a obećao sam mojim malim drugarima da ću nastaviti druženje sa njima i aktivno učestvovati u projektima etno turizma.
Da ih posećuje i da im pomaže, svakako, neće biti teško čoveku koji je na svom biciklu prevalio desetine hiljada kilometara, što na putu od kuće u Zrenjaninu do škole u Belom Blatu, što na turama do Vršca i Fruške gore. Pun sportskog duha, široka srca, Milan Nedeljkov, osim što je uvek bio tolerantan prema đacima, zalagao se za posvećenost i harmonične odnose mežu kolegama. Često je organizovao izlete, a iznad svega se zalagao za očuvanje etno-vrednosti Belog Blata, sela u kom složno žive Slovaci, Mađari, Rusini, Rumuni, Srbi, Hrvati...
IZLET AUTOBUSOM U HUMSKU
MILANU Nedeljkovu nikada nije bilo teško da iznenadi i obraduje svoje učenike, pa im je na njihovu želju, organizovao zajednički odlazak na jednu Partizanovu utakmicu u Beogradu. Đaci mu taj gest nikada nisu zaboravili.
- Pamtićemo našeg direktora. Mnogo je dobar čovek, razumeo je nas učenike i zalagao se da nam u školi uvek bude zanimljivo i lepo - stidljivo nam kaže trećak Tristan Nađi.
- Mada je iz Zrenjanina, predložio sam ga za najvećeg Beloblaćanina - dodaje uz osmeh David Poljak, učenik drugog razreda. - Mnogo ga volim, a najviše njegove sjajne fotografije roda u blizini našeg sela.
I prvačić Veljko Žižić, i pored svih okolnosti oko epidemije, imao je dovoljno vremena da se uveri u sve kvalitete direktora svoje škole. Na likovnom radu napisao je:
- Volimo našeg direktora, on je mnogo dobar i nedostajaće nam.
UNUKE I PUTOVANjA BICIKLOM
PRVE penzionerske dane iskoristiću da se više posvetim unukama, bašti u dvorištu porodične kuće u Zrenjaninu i biciklu, koji mi je i sada, bez obzira na prohladno vreme, omiljeno prevozno sredstvo. Planiram odlazak biciklom na Atos, do Kragujevca, na Taru, čim ovo zlo od epidemije prođe - otkriva nam svoje planove Milan Nedeljkov.
A sve ono što kolege misle o doskorašnjem prvom čoveku svog kolektiva, u posebnom pismu napisala je Suzana Lazar, nastavnica muzičkog:
- On nas je naučio da treba da poštujemo jedni druge, da budemo iskreni, da se trudimo, ali da se ne opterećujemo i da se zalažemo za prave stvari. Poštovani direktore, hvala Vam na ukazanom poverenju da budemo vaši saputnici, kolege, učenici! Hvala Vam što ste delili znanje i iskustvo sa nama! Hvala Vam jer ste bili naš kompozitor za ovo 'Bratstvo - jedinstvo'".