PRAZNIK MIRISAO NA ČVARKE I SARME: Ovako se SFRJ obeležavao 29. novembar (FOTO)
BILO je to nekada davno, u jednoj zemlji... Makar bi tako moglo da izgleda mlađim čitaocima.
Foto arhiva
Kao da ga nikada nije bilo, praznični 29. novembar je danas potpuno zaboravljen, iako su ga pola veka mnogi zdušno proslavljali i iskreno mu se radovali.
Foto arhiva
Zaboravljena je, kazaće danas mnogi, i država čiji je ovo bio praznik - Jugoslavija. Toga dana slavio se Dan Republike, godišnjica Drugog zasedanja AVNOJ-a, 29. novembra 1943. u Jajcu, kada je proglašeno federalno uređenje Jugoslavije. Neradni dani koji su okruživali ovaj kalendarski datum spajani su u jednu "upotrebljivu" celinu za sve "radne ljude i građane". TITO Sa njegovim pionirima,Foto arhiva
Foto arhiva
Đaci prvog razreda osnovne škole postajali bi pioniri, i svečano su im dodeljivane pionirske marame, kao prvi znak prijema u svet odraslih. Polagali su tada pionirsku zakletvu, što je mnogima i dan-danas ostalo duboko urezano u sećanju.
Ko je hteo da stupi u brak birao je ovaj datum, pa su svadbe i veselja bila uobičajeni u ovo doba godine. Mladenci su računali da neradni dani obezbeđuju veliki broj zvanica na slavlju.
NEPREVAZIĐENI "FIĆA"
"FIĆA nacionale" bio je neprevaziđeno vozilo koje je istovremeno predstavljalo i masovni napredak radničke klase u pravcu "motorizacije". Standard mnogih Jugoslovena dosegnuo je mogućnost da voze "zastavu 750", licencirano "Fijatovo" vozilo, koje je bilo simbol onog doba. Foto arhiva
Nezaobilazni deo folklora bio je svinjokolj, doba kada su se mnogi žitelji gradova prisećali svog seoskog porekla, pa su odlazili kod rođaka kako bi napunili zamrzivače i ostave.
Foto arhiva
Svukuda se mešao miris topljenja čvaraka, spremani su meso, slanina, kobasice...
Prtljažnici "fića", "stojadina" ili "tristaća" bili su puni, a samo su smetovi pretili, jer su zime još umele da budu ozbiljne i sa mnogo snega. Na kraju novembra prvi snegovi su bili redovna pojava i umeli su ozbiljno da "pokažu zube".
GAZELA
Specijalni, istorijski događaj u Beogradu trebalo je da se odigra 29. novembra 1970. godine. Tada su otvarani auto-put kroz Beograd, most Gazela, Mostarska petlja i Terazijski tunel.
Iako su građevinci uložili maksimalan napor da svi radovi budu okončani za Dan Republike, otvaranje je održano tek 4. decembra. Dabome, činu otvaranja prisustvovao je i predsednik Republike Josip Broz Tito.
Foto arhiva
Nezaobilazan je bio i kiseli kupus, a ponosni domaćini su se hvalili kako je njihov već "dospeo". Nekoliko nedelja pre praznika glavice kupusa su zauzele svoje mesto u kacama.
"GOŠA" I "MOSTOGRADNjA"
NAJVAŽNIJI izvođači na izgradnji Gazele bili su "Goša" i "Mostogradnja". Bila su to velika i ugledna preduzeća onog doba, čiji su stručnjaci i radnici uživali veliki ugled u celom svetu. U to vreme je važila i anegdotska priča da "Mostogradnja" odbija da gradi mostove kraće od sto metara, "jer im se ne isplati da otvaraju gradilište za tako mali posao".
NEIMARI Izgradnja Gazele, Foto arhiva
Slave se nisu obeležavale, a pobožnost nije bila po volji komunističkoj ideologiji koja je vladala. Tako je, uz prvomajske praznike i novogodišnja veselja, 29. novembar bio idealan za velika, porodična okupljanja.
"Borba"
RETKU arhivu događaja koji su obeležili protekle decenije čuva Foto--dokumentacija "Borba", a mi smo se poslužili njihovom arhivom. Stara građa za istoričare, istraživače i analitičare, pravo je blago koje čuva ova ugledna institucija.
Foto arhiva
Raspadom SFRJ prestalo se i sa obeležavanjem Dana Republike u svim republikama nekadašnje zajedničke države. Zvanični praznik ostao je najduže u Srbiji, odnosno tadašnjoj SRJ - do 2002. godine.