NEĆU DA SE SELIM, A NEMAM NI GDE: Zbog naloga da se iseli iz paviljona u Prištini, Leposava Stojanović strahuje da će ostati bez ičega

Ovako, za "Novosti", govori Leposava Stojanović (87), stanarka takozvanog Paviljona E u Prištini, kojoj je kao i stanarima još 14 stanova, naloženo da se iseli do 1. decembra. Prema urbanističkom planu grada na mestu ove prizemne, dugačke zgrade smeštene u strogom centru grada, nadomak Biblioteke, trebalo bi da se izgradi veliki parking i poslovni prostor, zbog čega svim stanarima preti iseljenje.

Iako ruiniran i gotovo neuslovan, ovaj paviljon i stan u njemu, Leposavin su dom. Zabrinuta, poslednjih dana strahuje da ga ne izgubi. I da u zamenu, praktično ne dobije ništa.

- Ovde živim od oktobra 1973, u stanu koji je meni i pokojnom suprugu, kao i ostalim stanarima, dodelio Studentski centar - objašnjava baka Leposava. - Dat nam je na trajno korišćenje o čemu posedujem svu dokumentaciju. Odavde nemam gde kao ni četrnaest albanskih porodica. Dogovorili smo se da svoje stanove nećemo napustiti po cenu života, dok se za nas ne pronađe trajno rešenje.

Zabrinutost i uznemirenost naše sagovornice dele i ostali stanari Paviljona E ispred kojeg je već započeto raščišćavanje terena. Nekoliko njih koje smo zatekli ispred objekta, kažu da im je nevolja zajednička.

- Saglasili smo se da ne pristajemo na ponudu koju su nam izneli predstavncii grada, da sami pronađemo privatni smeštaj a da nam plaćaju kiriju narednih pet godina - priča nam baka Leposava. - Ako bismo prihvatili takvu ponudu izgubili bismo svoje stanove kakvi god da su, a ne dobijamo ništa. Ja sam i stara, ali ostale komšije su mlađe od mene, neki imaju i decu, treba i o tome misliti.

Ispričala nam je ova vitalna starica i da je sve dopise u kojima je obaveštavana da se mora iseliti zbog predstojećih radova dobijala na albanskom jeziku.

- Iz Beograda su mi poslali advokata koji je podneo zahtev da mi svu dokumentaciju dostavljaju na srpskom jeziku jer albanski ne razumem. Za svoje se boriti moram, a on će da mi pomogne - tvrdi baka Leposava.

Ispraćajući nas do jednog od ulaza Paviljona E, naša sagovornica nam pokazuje okolne radove koji po svemu ukazuju da je njen dom već pripremljen za rušenje. Inače, okolni prostor kod Paviljona i oko gradske Biblioteke nalazi se u samom centru Prištine, iznad glavne gradske ulice, smešten između sedišta Univerziteta, Crkve Hrista Spasa, nove katedrale i zgrade Radio-televizije Kosova.

- U ovoj zgradi do 1999. živelo je više Srba, a od te nesrećne godine samo ja. Ne smemo zaboraviti da je u Prištini nekada živelo 40.000 Srba, a sada nas je četrdesetak, uglavnom starih i nemoćnih - uplakana, drhtavim glasom govori nam baka Leposava. - Ali, bio bi greh da kažem jednu jedinu reč za moje komšije Albance. Nikada nisam imala problema. Osim supruga preminuli su mi i sin i kćerka. Imam unučiće koji me svakodnevno zovu, ali se ipak ne usuđuju da me češće obilaze. Jedino me redovno posećuje Aleksandar Čanović, student, koji je i sam raseljeno lice iz Štimlja. On mi kupuje namirnice i lekove. n

POŽAR

U NOĆI između četvrtka i petka u jednom stanu Paviljona E izbio je požar. Brzom intervencijom vatrogasaca, požar se nije proširio na druge stanove. Kako smo saznali od stanara, oni sumnjaju da je požar podmetnut kako bi ih uplašio i ubrzao njihovo iseljavanje.

JEVTIĆ: LOŠA PORUKA ZA SRBE

VELIKU zabrinutost zbog mogućeg prinudnog iseljavanja, prema rečima baka Leposave, odagnali su joj predstavnici kosovskog Ministarstva za povratak koji su ih nedavno obišli.

- Intenzivno ćemo se angažovati oko iznalaženja rešenja za ovaj problem - kaže Dalibor Jevtić, ministar za povratak i zajednice u prištinskoj vladi. - Smatramo da je odgovornost pre svega na opštini Priština koja je morala ranije da razmišlja o ovom pitanju. Čim smo se upoznali sa problemom odmah smo reagovali jer smo mišljenja da bi iseljavanje gospođe Leposave bilo ne samo loša poruka za sve Srbe koji žive u Prištini, već i za one koji bi želeli da se vrate.