BRITANSKA PODRŠKA BILA KAO ODMAZDA: Istoričar Srđan Graovac o albanskoj pobuni na KiM u Drugom svetskom ratu

Govoreći o albanskoj pobuni na Kosmetu, Graovac je naglasio da ona neizostavno mora biti posmatrana u kontekstu spoljnopolitičkih zbivanja pred kraj Drugog svetskog rata, odnosno povlačenja nacističke Nemačke sa Balkana krajem 1944. godine.

Takođe je važan faktor bila Velika Britanija koja je imala interes da zaštiti svoje pozicije u Albaniji i Grčkoj. Do razmirica između Beograda i Londona došlo je uprkos tome što je Britanija tokom rata aktivno pomagala narodnooslobodilačku vojsku Jugoslavije i dolazak Komunističke partije na vlast u Jugoslaviji krajem 1944. i početkom 1945.godine.

Britanija je zamerila Jugoslaviji „uzvoz revolucija" u susedne zemlje (Grčku, Albaniju), osetivši ugroženost vlastitih pozicija na Balkanu i Mediteranu.

Interes Britanije u aktuelizovanju kosovskog pitanja ogledao se najpre u tome što je Britanija u problemu Kosova videla šansu za stvaranje prvih konflikata unutar socijalističkog bloka. Britanski emisari su u Albaniji kod vođstva albanskih komunista često otvarali temu pripadnosti Kosova posle rata, pokušavajući time da unesu razdor između albanskog i jugoslovenskog rukovodstva. Britanska podrška balistima na Kosovu predstavljala je odmazdu i upozorenje zbog jugoslovenske angažovanosti u Grčkoj i pomaganja komunista u Grčkom građanskom ratu koji se rasplamsavao u decembru 1944. godine.

„Uprkos angažovanosti, Britanija ipak nije mogla da bude glavni okidač pobune, niti je mogla da utiče na njen dalji tok", istakao je Graovac.