NJEGOVA REČ JE BILA MELEM: Šabački vladika Lavrentije bio je veliki saborac i prijatelj patrijarha Irineja (FOTO)

Njihovo prijateljstvo nije prekidano do poslednjeg dana života nekadašnjeg episkopa niškog i potonjeg poglavara SPC.

Šabački vladika je, na Izbornom saboru Srpske pravoslavne crkve, održanom 22. januara 2010. godine, saopštio arhijerejima da je novi, 45 poglavar SPC, episkop niši Irinej.

- Još su mi sveža sećanja na taj dan, kada sam se baš obradovao, od srca, izborom vladike Irineja za patrijarha srpskog, znajući dobro da na kormilo naše Crkve dolazi snažna ličnost, posve odgovorna, vredna, obrazova i maksimalno posvećena Bogu i rodu - kaže vladika Lavrentije. - Uvek su naši susreti bili srdačni, baš onakvi kakvi treba da budu među braćom u Hristu. Bio je, uz sve ostalo, jedna dobričina od čoveka. Takvog sam ga upoznao, takav je ostao do kraja života.

Povodom pola veka arhijerejskog staža vladike Lavrentija, pre tri godine, patrijarh Irinej je Ordenom Svetoga Save odlikovao šabačkog vladiku i bio je gost na svetkovinama u gradu na Savi posvećenoj tom jubileju. Učestvovao je na osvećenju Manastira u Soko gradu, kod Ljubovije, koji je šabački episkop posvetio svetom vladiki Nikolaju Velimiroviću.

- Uz sve drugo, vezivala nas je ljubav prema imenu i delu svetog vladike Nikolaja -priča vladika Lavrentije. - Dolazio je kod mene u Nemačku dok sam bio episkop zadužen za zapadnu Evropu i Australiju i Novi Zeland. Bile su to godine kada sam spremao za štampanje dela svetog vladike Nikolaja Velimorvića, čemu se mnogo radovao. Pre nego što je postao arhijerej bio je sjajan profesor Bogoslovije u Prizrenu, njen rektor i obnovitelj. Znao je kao retko ko da prenosi, s puno ljubavi i topline, znanja na bogoslove, pa nije ni čudo što se mnogi od njih ponosno kažu da su bili njegovi đaci.

Episkop Lavrentije je pre četiri godine patrijarha Irineja odlikovao Ordenom svetog vladike Nikolaja, najvećim uzdarjem eparhija šabačke i valjevske i jednim od najvećih priznanja SPC. Ovo priznanje jako ga je obradovalo.

Među gostima na slavi, za Lazarevu subotu, godinama, mogao je da dođe, kako se to kaže, i ovaj i onaj, ali obavezno želeo da tu bude vladika Lavrentije, koji mu je rezao slavski kolač. Decenijama su delili sobu u Patrijaršiji SPC i bili svedoci svega onoga sa čime se suočavao „vrh“ SPC u godinama i decenijama koje su nekako hronično, bile teške za naš rod.

BORILI SE DA SAČUVAJU PAVLA

Zajedno su bili protiv izbora novog patrijarha, za života patrijarha Pavla i obojica su se obradovali kada je svaka priča o izboru skinuta sa devnog reda. Pogledali su jedan u drugoga i radosno, skoro u istom dahu izgovorili: - Bogu hvala, ostaje deda.

- Znamo u kakvim je uslovima bio među nama patrijarh Irinej, koliko se napatio i trudio da bi bar očuvao ono što je nasledio od svojih predhodnika, kako je često govorio – kaže vladika Lavrentije. - Svi smo svesni žrtve njegove i onog što je učinio za srpski rod. Imao sam čast da budem često u njegovoj blizini, da gledam očima svojim njegov trud i napor i ljubav prema rodu svome. Moram priznati da sam puno od njega naučio u tom pogledu. Sada će se još više moliti za sve u carstvu nebeskom.Neka mu gospod Bog podari rajsko naselje.

REČI UTEHE POSLE POPLAVA

Narod ovog kraja se seća i kad je patrijarh Irinej došao da pomogne i pruži reči utehe, ali i ulije novu volju i snagu, posle velikih poplava koje su zadesile ovaj deo Srbije, posebno Krupanj i celu Rađevinu.

- Imao je istančan osećaj za ljude, dobro je znao kako i na koji način treba prići, svaka njegova reč bila je, zaista, kao melem na ranu. Mnogo, mnogo je voleo svoj rod i to je pokazivao i rečju i delom. Njegova dela će ostati kao najbolji svedok o njegovom životu i radu kao i sećanja svih nas, koja su toliko snažna da ne mogu da izblede - seća se vladika Lavrentije.

Posle upokojenja patrijarha Irineja, vladika Lavrentije je, sada, i po godinama i po arhijerejskom stažu dugom 53 godine, što je retko kome ikada u SPC pošlo za rukom, najstariji u Svetom arhijerejskom saboru SPC.