ČEMERNA ČEMERNICA, A NA MUČNJU - MUČNO: Kako su, prema narodnom predanju i zapisima, starovlaške planine dobijale imena

I sami nazivi nekih starovlaških planina izazivaju strah: Golija, Mučanj, Murtenica, Kukutnica, Jadovnik. Dižu se nebu pod oblake. Na njima često prašte gromovi oko ušiju i padaju snegovi do guše. Leti sunce za čas zamakne za brdo. Nisi se čestito ni ogrejao, a već moraš da duvaš u prste... Kad na planini "zagudi ćorava Anđelija", kraj Morave hodaju bosi i još im je vrućina".

Ovako je svojevremeno Čačanin Blagoje Radivojević u knjizi "Starovlaška razmeđa" pisao o planinskom predelu s pogledom na Moravu. Zanimljivo je, pak, šta je, prema narodnom predanju i zapisima, kumovalo imenima ovih planina, koje su sve češće odredište ljubitelja prirode.

- KADA je Šabačka brigada početkom leta 1876. godine krenula na javorske položaje da brani granicu u Prvom srpsko-turskom ratu ili ratu za nezavisnost, i volovi i točkovi kola i topovi zaglavili su se u blatu raskaljanih puteva. Čupajući iz gliba artiljeriju i džebanu, vojnici su sročili tužbalicu: "Oj, Golijo, gola li si", "Oj, Mučnju, mučan li si", "Oj, Javore, jadan li si, teško nama među vama...!" - otkrio je u zapisima ivanjički novinar Emilijan Protić.

I pesma se tako, evo već vek i po, prenosi kroz vreme. Istina, Golija nije gola, već baš najšumovitija u kraju, a ima i, kako je pisao Radivojević, blagorodnih naziva kao što su planine Javor i Zlatar. S druge strane, kad u vrletima i nedođijama Starog Vlaha, pod bremenom godina i života, muka i oskudica zagorčaju život, kad dogori do nokata, čuju se i danas jadikovke: "Jadovniče, jadan li si", "Kukutnice, sinja kukavice", "Čemernice, čemerna si" ili tugovanka "Murtenice, crna udovice"...

IME Čemernice, ispod koje biju vrela i rečice prema Rzavu i Uvcu, vezuje se za čemeran život na odavno opusteloj planini, a pre svega za biljku čemeriku, koja raste na vlažnim staništima visoravni. Ona, inače, ima otrovne sastojke i koristila se u narodnoj medicini.

Za planinu Jadovnik, između Prijepolja i Sjenice, dugu 12 kilometara, s vrhom Katunić (1.737 metara), gorštaci ističu da je ćudljiva, sa ljutim zimama, koja se pod snegovima ili po gustoj magli mogla preći "samo ako se držiš konju za rep".

- Samo ime Jadovnik sve govori: oštrina i surovost klime, muke i patnje naroda, čobana posebno. Narod je to sve sabrao u ove reči: jad božji! - zapisao je Branko Zejak u knjizi "Jadovnik u narodnom predanju i pamćenju".

OD vajkada je Murtenica, nekada u sastavu zlatiborskog sreza, a sada administrativno u novovaroškoj opštini, bila sinonim za neprohodnu šumsku zabit punu zverinja i utočište hajduka, a često je komšijama služila za podsmeh: "Kakav su k'o iz Murtenice". Pominje se da joj je ime ilirskog porekla, a profesor Ljubomir Šuljagić u zavičajnoj hronici "Draglica ispod Murtenice" tvrdi:

- Najbliže istini je da joj ime potiče od reči "murtatluk (arapsko-turski murtadd), a ima značenje "onaj koji je napustio islam", odmetnik od vere. Mnogi su, bežeći od turskog zuluma i da ne bi bili poturčeni, bežali preko Uvca i skrivali se u ovoj vrleti. I prvi doseljenici su, kako je govorio serdar Jovan Mićić, "pobegli od Turaka", odmetnuli se i postali čuveni hajduci. Moguće je i to da je ime nastalo od reči "murtela", što znači bosiljak, jer murteničke padine obiluju divljim bosiljkom.

I SVETOG SAVU NAMUČIO

U SELIMA oko Mučnja čuva se legenda da je planina dobila ime po mučnom i teškom usponu Svetog Save uz litice i na najvišu kotu - Jerinin grad (1.534 metra). Ispod vrha je i lekoviti izvor, kraj koga se svetac odmarao, pa ga narod nazvao Savina voda. Ovde se kaže i da "Mučanj muči", mudro ćuti kao starac, najavljujući fijukom vetra ili letom ptica i maglama - vremenske prilike. Možda je otud i ona izreka: "Ko mudro muči, lepo govori".