DUŠOM ĆE ZAUVEK SA NAMA OSTATI: Dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, kaže da je patrijarh Irinej bio glas bogočovečanskog razuma
TELOM nas je napustio, ali će dušom svakako sa nama zauvek ostati patrijarh Irinej! Bio je čvrsta a elastična uzdanica Srpske pravoslavne crkve, a njegova snažna i duboko ukorenjena odgovornost, ne samo arhijerejska i duhovna nego i narodna i državna, predstavljala je izvor stabilnosti razvoja koliko Crkve toliko i srpske države i društva.
Dr Dragan Stanić
On jeste čovek sposoban za sinergijsko delovanje Crkve i sekularne države, poštujući u najvećoj meri odvojenost dvaju sistema, ali i negujući dubinske veze između smislenosti pozicije čovekovog trojstva: kao Božje tvorevine, kao izraza narodnog bića, pa i kao svojevrsnog preseka najrazličitijih pragmatičnih činilaca savremenoga sveta.
TA njegova vrsta veštine podrazumevala je sposobnost dubinskog razumevanja mnogih događanja i procesa, ali i sposobnost odlučnog odupiranja svemu onome što ne nalikuje na bogočovečansko i svetosavsko nadahnuće, a nalikuje na izdaju svetih božanskih i predačkih naloga. Sa puta velikih patrijaraha kakvi su, svako na svoj način, bili patrijarh Pavle i patrijarh Irinej, ne bi se smelo skretati, pa bi nas, i u tom pogledu, sećanje na pomenute patrijarhe ili na mitropolita Amfilohija moralo vrlo strogo obavezivati.
PATRIJARH Irinej je imao duboko usađeno osećanje i odgovarajuću misao o tome kakvo je srpsko narodno biće, u čijoj mitsko-religijskoj i kulturno-istorijskoj stvarnosti je čin vere, bratstva i slobode tako upečatljivo ugrađen. On je bio sušto oličenje svetosavlja i sledbenik Kosovskog zaveta, pa se iz tih razloga u njemu prepliću energije duboke vere, osnovnog načela mira i dobre volje iskazane ne samo u svojoj parohiji, eparhiji ili patrijaršiji nego i u celom hrišćanskom svetu, pa i celokupnoj ekumeni i vaseljeni. Takvo dubinsko svetosavlje, oplemenjeno ranim iskustvima u bogomoljačkom pokretu vladike Nikolaja, nosio je u svojoj duši kako mladi vernik Miroslav Gavrilović, tako i monah, bogoslov, episkop i patrijarh Irinej.
KLjUČNI, kako simbolički tako i stvarni događaj koji nas mora podsećati na nužnost srpske duhovne obnove, sadržan je u činu izgradnje Hrama Svetoga Save. Patrijarhu Irineju je dato da najzad sagleda svu lepotu kojom je obeleženo ovo golgotsko mesto postradanija moštiju Svetog Save, pa neka nas Hram Svetog Save, zajedno sa prvim grobnim mestom u njegovoj kripti, ubuduće obavezuje da dalje posvećeno radimo na utvrđivanju svetosti u srpskoj kulturi života.
ZBOG svega toga u ove dane ne tugujemo samo zbog odlaska patrijarha Irineja, nego i brinemo hoćemo li biti spremni za sve ono što nas čeka. Zato se usrdno molimo Gospodu da bude milostiv kada bude donesena odluka o tome ko će nastaviti delo našeg zaslužnog, upravo počivšeg arhipastira.