DEDA BORA ZAKORAČIO U DRUGO STOLEĆE: Borivoje Milijić iz sela Trgovište kod Knjaževca nedavno napunio 100 godina
DEDA Bora Milijić, iz knjaževačkog sela Trgovište, nedavno je zatvorio kapiju prvog i "zakoračio" u drugi vek života. Ovaj, još krepki čovek, bistre pameti i vedrog duha, napunio je ovih dana - 100 godina!
Foto V. Đorđević
- Na svet sam, pričali su mi, došao nenadano, kada se moj otac Jelenko, koji je bio borac na Solunskom frontu, posle rata vratio kući - priča deda Bora.
- Nije mi život bio lak, ali sam uvek imao cilj. Mislim da je upravo ta činjenica "kriva" što sam, do sada, skrckao jedan vek.
Borina ćerka Zlatica (72), koja živi sa ocem, dodaje i da je Milijićev deda Jovan bio poznat po dugovečnosti. Poživeo je 105 godina.
- Posle rata, kao jedan od malobrojnih pismenih, zaposlio sa se i radio u sudovima širom Zaječarskog okruga - seća se Borivoje. - U penziju sam, kao matičar u Opštini Knjaževac, otišao 1981. godine.
Voleo je, kaže, svoj posao. Uvek iskren, kod ljudi koji su se venčavali budio je poverenje, pa su i posle svadbe dolazili kod njega po savet.
- Nekako mi je ležao taj posao - smeje se deda Bora. - Sada se ponekad i nasmejem, jer koliko sam radio, evo, toliko vremena i primam penziju.
Izbori u SAD
DEDA Bora voli da čita novine i da gleda TV. Minulih dana najviše su ga zanimali izbori u SAD:
- Pomno sam pratio rezultate tih izbora. Ljudi, pa to je neverovatno. Da mi je neko pričao da će se to što gledam i o čemu čitam dešavati u Americi, pomislio bih da je pomerio pameću!
Do pre nekoliko godina Milijić je radio sve. Do svoje 98. godine cepao je i za zimu pripremao i po 10 kubika drva. Bavio se poljoprivredom, gajio pomalo živine...
- Sada više ne mogu - iskren je naš sagovornik. - Uglavnom vreme provodim čitajući novine i gledajući televiziju.
Ne propušta ni prenose fudbalskih utakmica. Pamti on još ono vreme kada su postojala samo dva TV kanala, pa sada ne može da se nagleda trčanja za loptom.
O Bori brine mlađa ćerka Zlatica. Starija, Zorica, preminula je u 78. godini.
- Tata je uvek bio skroman. Sve je davao za porodicu. Skućio je i mene i sestru, a na more nikada ne bi otišao da jedne godine Opština nije besplatno organizovala odlazak - govori Zlatica o svom ocu.
Na polasku, deda Bora je pošao da nas isprati. Ispred kuće je zasadio ruže. Uzeo je makaze i počeo da ih reže. Radio je to sporo, ali znalački. Izgledalo je kao da je već zaboravio da je imao goste. Kao da se već vratio u svoj svet...