NASTAVNIKE TRAŽE I NA "FEJSBUKU": Veliki broj prosvetara je inficiran ili u samoizolaciji, pa direktori škola hitno pronalaze zamene
BROJ zaraženih đaka i nastavnika u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, zvanično, nije veliki u odnosu na ukupan broj zaposlenih u obrazovnom sistemu.
Foto EPA
Ipak, sve je veći broj prosvetara koji su zaraženi ili su zbog kontakta sa inficiranim osobama u samoizolaciji. Jer, kako su nam rekli u nekim školama, teško je naći zamenu, naročito učiteljima, pa, kako tvrde, vlada prava jagma za prosvetnim radnicima.
Podacima o broju onih koji su zbog korone "van stroja" raspolaže Ministarstvo prosvete, jer je svih 18 školskih uprava u obavezi da svakog dana do 13 časova dostavljaju ovu vrstu podataka. Kako oni nisu u svakom trenutku dostupni javnosti u sindikatima sumnjaju da je broj zaraženih mnogo veći nego što zvaničnici tvrde.
Izvesno je da gotovo nema škole u Srbiji u kojoj neko od prosvetnih radnika nije odsutan s posla - bilo da je inficiran kovidom, ili zbog kontaktiranja sa zaraženom osobom.
Tako, na primer, u OŠ "Mila Pavlović" u Čačku troje učitelja i dvoje nastavnika su u samozolaciji.
- Učitelji koji su u samoizolaciji zamenjeni su kolegama koji nemaju radni angažman, a nastavnike menjaju drugi nastavnici iz škole - kaže nam Vesna Jerotijević, učiteljica u ovoj čačanskoj obrazovnoj ustanovi.
PRINUĐENI NA BRŽI RASPUST?
PREDSEDNIK Sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković smatra da nije problem broj zaraženih, već broj onih koji su u izolaciji:
- Zaražavanje nije veliko, ali su slučajevi izolacije mnogobrojni. Prosvetari ili deca koja su bila u rizičnom kontaktu moraju u izolaciju dve nedelje. Pitanje je koliko sistem to može još da podnosi. To može biti jedan od razloga da deca odu na raspust ranije nego što je planirano.
Ona ističe da u gradu ima sedam velikih škola, pa ako se u svakoj razboli po troje učitelja, znači da je potrebno više od 20 učitelja za zamenu.
- To je u Čačku teško naći, veća je potražnja nego što ima nezaposlenih učitelja na birou - kaže Vesna Jerotijević.
- Ponegde su u nastavu uključeni i pratioci dece sa posebnim potrebama koja idu u odeljenja u okviru inkluzivne nastave. Muku oko zamene učitelja povećava i što deca od prvog do četvrtog razreda nastavu pohađaju pre podne, pa su svi učitelji zauzeti i niko ne može da "uskoči" umesto bolesnog kolege. ALTERNATIVA deca koja ne idu u školu mogu da prate TV nastavu, Foto Milena Anđela
U beogradskoj OŠ "Ćirilo i Metodije" ne rade dve učiteljice i dvoje nastavnika.
Direktorka Manuela Ilić kaže nam da je na tržištu rada našla zamenu, ali ukazuje i da je najveći problem potraga za nastavnicima matematike, pošto su oni, inače, deficitarni.
Ilić ističe i da njena škola sarađuje sa Učiteljskim fakultetom koji je spreman da izađe u susret slanjem studenata završnih godina ili onih koji su na master studijama na ispomoć u škole.
U VRBASU nastava samo onlajn
U VRBASU je uvedena vanredna situacija, koja između ostalog podrazumeva i da sve škole u ovoj opštini prelaze na onlajn nastavu u narednih 15 dana. Ovo je odluka Štaba za vanredne situacije opštine Vrbas.
I srednje škole i gimnazije kubure sa ovim problemom.
- U gimnazijama u Beogradu potvrđeno je desetak slučajeva obolevanja kod nastavnika - kaže nam Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.
- Neke od njih menjaju kolege iz škole, ali u svakom slučaju vlada jagma za nastavnim kadrom.
Markov ističe da postaje sve teže organizovati nastavni proces i zapušiti rupe. Suština problema nije u učionicama, gde zaraze nema mnogo, već u dolasku i odlasku u školu, gde su i nastavnici i đaci izloženi zarazi.
Kolika je potražnja za nastavnim kadrom govori i to da se traže i na "Fejsbuku", kao što je slučaj sa osnovnom školom "Nikola Tesla" iz Vinče, koja na ovaj način traži zamenu za odsutnog matematičara.