CRNE PROGNOZE PROFESORA KOČOVIĆA: Evo kada će biti vrhunac talasa, ušli smo u tamno sivu zonu
TAMAN kada smo se ponadali da ćemo ove nedelje dostići glavni udar trećeg talasa, te da bi do kraja novembra broj novozaraženih trebalo da počne prvo da stagnira, a onda i da opada, sa svih strana stižu nove, znatno pesimističnije prognoze!
Foto: Depositphotos/Printscreen
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek najavio je da se u narednih sedam dana očekuje dalji skok broja obolelih od korona virusa, a to potvrđuje svojim matematičkim prognozama i prof. Petar Kočović.
Naime, iako su prvobitna predviđanja govorila da će pik trećeg talasa biti baš ovih dana, sredinom novembra, te da ćemo se zadržati u granici 300-500 zaraženih na 100.000 građana, novi podaci deluju prilično zloslutno i šokantno!
Matematičke računice prognoziraju dalji značajan rast novozaraženih barem u narednih desetak dana, te skoro dupliranje do granice od 1.000 zaraženih na 100.000 ljudi!
U prevodu, to bi značilo da prosečno tokom 14 dana, prema parametrima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), imamo na dnevnom nivou 5.000 zaraženih, dakle izvesno je da bi bilo dana kada bismo probili i granicu od 6.000-7.000 novoobolelih za 24 sata!
- Ispucali smo sve šanse da se izvučemo. Ovo je kao da čekamo avion na aerodromu, a na ekranu stoji da kasni, pa se pojavljuje novo vreme sletanja... Vrh je pomeren na 9. decembar 2020. - to je Sveti Alimpije Stolpnik... Videćemo - napisao je na Fejsbuk strani prof. Kočović.
Srbija je juče sa 517 zaraženih na 100.000 građana ušla u pretposlednju, tamnosivu korona zonu u kojoj su države koje imaju od 500 do 1.000 zaraženih na 100.000 stanovnika, a ako se ostvare prognoze prof. Kočovića i njegovog tima, krajem meseca bismo mogli da stignemo i do crne zone!
A ako vam nije dovoljno loših vesti, po završetku trećeg talasa, očekuje nas i četvrti! Po sadašnjim proračunima, možda već sredinom februara.
- Moj petočlani tim sastavljen od matematičara i programera prati na dnevnom nivou stanje u svih 216 drzava. Koristimo Gausovu krivu (matematički model koji se bazira na radu čuvenog nemačkog matematičara i fizičara Johana Karla Fridriha Gausa) koja se pomera na dnevnom nivou. Metodologija je jedinstvena, a bazira se na višestrukim talasima - objasnio je ranije Kočović.
(Blic)