LEBDELA SAM IZMEĐU ŽIVOTA I SMRTI: Potresna ispovest srpske medicinske sestre koja je bila "sa obe strane korone"

Pomagala sam zaraženima i sa svojim kolegama bila u prvim borbenim linijama, a onda su oni morali da pomažu meni. Verujte da je strašno. Korona nije mala stvar, već opasan i ozbiljan virus

Ovako u ispovesti priča medicinska sestra iz KBC "Bežanijska kosa" Nada Milanović (51), koja je dobila orden na Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Ova skromna heroina priznaje da nije očekivala da će biti predložena za ovako veliko priznanje od strane direktorke dr Marije Zdravković i svog kolektiva.

Nada je nagradu dobila za uložen trud i rad u ovoj epidemiji dok je zbrinjavala najteže slučajeve obolelih od korone, ali i kao junak koji je pobedio virus nakon skoro tri meseca mukotrpne borbe!

- Za svoju 31 godinu staža dobijala sam mnoge nagrade, ali ovako veliku nisam. Hvala svim mojim kolegama! - rekla je sestra Nada, a onda u dahu opisala svoju borbu za život kada se, pomažući drugima, zarazila kovidom-19.

- Koronu sam dobila u prvom talasu, pozitivan test mi je stigao 5. aprila. Samo sam jedan dan krenula na posao i u trenu ostala bez snage. Nisam mogla ni korak da napravim. Osećaj je bio neopisiv. Morala sam da odem na Infektivnu kliniku, gde sam ležala 20 dana. Bila sam na ivici smrti, ali sam pobedila virus uz ogromnu pomoć i stručnost mojih kolega - otkriva nam ova hrabra medicinska sestra i dodaje da je samo čekala da se vrati pacijentima:

- Jedva sam čekala da obučem uniformu i pridružim se borbi zajedno sa kolegama u crvenoj zoni. Kao neko ko je bio sa obe strane korone, apelujem na ljude da ovo shvate ozbiljno! Virus nije šala. Nosite maske i perite ruke, ne košta puno, a čuva zdravlje. Tako pomažete i nama. Epidemija traje osam meseci, svi smo umorni, a zaraženih je sve više. Nećemo izdržati.

Najteže je kada gubite pacijente

Na pitanje šta je medicinskim radnicima najteže u ovoj epidemiji, Nada kaže:

- Na sve smo se navikli. I na skafandere, i na opremu, i na teške uslove, na puno posla, malo odmora. Ali na naglo pogoršanje stanja pacijenata i gubitke nismo nikako, ni posle toliko meseci epidemije. Dajemo svoj maksimum da pomognemo svima, jer je svaki minut bitan. Sada budu dobro, a onda za par sati vidimo kako se stanje pogoršava. Klinička slika postaje sve teža i vidite kako nema spasa. Da nemate izbora. Dajemo sve od sebe, ali pomoći nema. 

(Informer.rs)