KROZ DIVLJINU BEZ VODIČA: Prvi put sve staze na Vršačkim planinama biće dostupne i šetačima
U SKRIVENIM lepotama Vršačkih planina, koje su dosad bile dostupne samo iskusnim planinarima, uskoro će moći da uživaju i obični šetači i turisti.
Čak 15 šetačkih staza, koje u ukupnoj dužini od 62 kilometra vijugaju kroz sve delove ravničarske lepotice, do kraja godine biće obeleženo po pravilniku Planinarskog saveza Srbije, što će svima omogućiti šetnju kroz divljinu bez pratnje vodiča. To će biti prvi takav poduhvat u našoj zemlji.
Ideja da se na taj način Vršačke planine približe građanstvu i turistima potekla je od vršačkog planinara Đorđa Guge. Tokom zabrane kretanja zbog korone, on je uz pomoć Siniše Petrova iz PS Vojvodine mapirao već poznate staze, kao i neke nove, koje je sam pronašao pripremajući se za razna takmičenja.
- Radi se o kružnim i ne tako zahtevnim stazama, koje su trenutno obeležene samo za planinare. Nova 274 putokaza, koja će biti postavljena na 120 stubova, treba da pomognu svim šetačima da, bez bojazni, sami krenu kroz šumu do naših prelepih vrhova ili manastira u Malom Središtu i Mesiću. Zašto bi to bila samo naša privilegija - kaže Guga, član PSD "Vršačka kula".
MOTORI KVARE STAZE
VRŠAČKI planinari redovno održavaju sve mapirane staze, koje su trenutno obeležene samo za njih. Međutim, već godinama muče muku sa vozačima enduro motora, koji ih rovare kada voze po blatu. Sa vozačima kvadova je, s druge strane, postignut dogovor. Dato im je kuda mogu da voze, dok je na četiri staze preventivno postavljena rampa.
Najkraća putanja je "Staza zdravlja", duga 3,8 kilometara, a najduža "Vršačka transverzala", koja u dužini od 36 kilometara ide do najvišeg vrha Vojvodine - Guduričkog vrha (641 mnv). Svaka od 15 staza izlazi na neki vidikovac.
- U planu je da napravimo i izletnička mesta sa stolovima, klupama i kantama, koja će biti obeležena GPS tačkama. Time ćemo na pravi način iskoristiti turistički potencijal naše planine - ističe Slobodan Jovanov iz lokalne samouprave koja poduhvat dvojice entuzijasta sprovodi u delo.
Vršačke planine nisu komercijalizovane. Osim u odmaralištu Crvenog krsta i u nekoliko soba Planinarskog doma, turisti nemaju gde da prenoće. S druge strane, kažu da je tamošnji vazduh jedan od najkvalitetnijih u ovom delu Evrope.