RATNA ISTORIJA ALEKSINOG HLEBA I ĆIRINE VIOLINE: Muzej Ponišavlja u Pirotu čuva eksponate iz balkanskih i Prvog svetskog rata

Reč je o parčetu taina, vojničkog hleba umešenog 1912. godine, i o violini koja je sa svojim vlasnikom takođe preživela balkanske i Veliki rat i patnje srpske vojske.

Tain je pripadao naredniku Aleksi Zdravkoviću koji ga je nakon šestogodišnjeg vojevanja vratio u Pirot odakle ga je i poneo sa sobom, a violina Ćiri Rančiću, pirotskom učitelju i novinaru koji je takođe vojevao u sva tri rata od 1912. do 1918. godine.

- Priče o istoriji ova dva dragocena eksponata, doneo je, odnosno napisao Dušan M. Ćirić (1905-1980), sada već daleke 1968. godine, koji je tada bio direktor Muzeja Ponišavlja - kaže Mila Panajotović, viši kustos te ustanove i istoričar.

NAREDNIK Aleksa Zdravković mobilisan je oktobra 1912. i kao svi vojnici Trećeg pešadijkog puka uz ostalo sledovanje dobio je i komad taina. Odmah je upućen na makedonsko ratište, ali je odlučio da hleb ne pojede već ga je držao kao amajliju. Ljubomorno ga je čuvao čak i od drugih vojnika i bio je neka vrsta tajnog talismana. Aleksa je sa parčetom hleba preživeo krvavu bitku na Oblakovu, gde mu je tane sa suprotne strane polomilo čuturicu sa vodom. Preživeo je borbe oko Crne Bare u Mačvi, oko Šapca, zatim vojište kod Malog Požarevca, povlačenje preko albanskih gudura.

- Ni u najtežim iskušenjima, kada se umiralo od gladi nije pojeo tain koji je par puta, na Solunskom frontu "premesio". Ljuba Živković, pukovski potkivač i Aleksin saborac ispričao je Dušanu Ćiriću, kako su pojedini vojnici, u trenucima kada po nekoliko dana nisu jeli, Aleksi nudili pozamašnu sumu novca da im proda svoj hleb, međutim, on nije hteo ni da čuje, već ga je pažljivo čuvao i nakon Velikog rata, zajedno sa mnogobrojnim odlikovanjima na grudima, doneo u Pirot - navodi Mila Panajotović.

GOTOVO identična je i priča o violini Ćire Rančića, prvog dopisnika "Politike" iz Pirota, koji se nikad nije odvajao od nje, ni u najtežim trenucima. Sticajem tragičnih porodičnih okolnosti i prerane smrti dva sina, Rančić je sve svoje predmete iz rata, kao i razna odličja, poklonio Muzeju mnogo pre svoje smrti, ali je instrument ljubomorno čuvao do kraja života.

- Prvi balkanski rat ga je zatekao u Kuršumliji gde je bio učitelj i odakle je krenuo u šestogodišnje vojevanje. Vojna lekarska komisija proglasila ga je nesposobnim za okršaje "prsa u prsa", ali je zato bio sposoban za administrativne poslove koje je obavljao tokom sva tri rata. Zbog kritičkih tekstova prema tadašnjoj vlasti, kojoj je ukazivao na težak položaj prosvetnih radnika, naprasno je penzionisan 1927. godine. Njegovi savremenici ispričali su da je deci umesto hleba, često nudio muziku - priča Mila Panajotović.