BABA GORKIN VEK UZ RAD I ZDRAVU HRANU: Zagorka Nikolić (99) još za tezgom na pijaci u Paraćinu
NAREDNE godine, ako bog da, Zagorka Nikolić iz Tekije kod Paraćina, znana kao baba Gorka, napuniće vek, ali je ona sa 99 godina u punom psiho-fizičkom zdravlju.
Foto Z. Rašić
Njen recept za dugovečnost je svakodnevni dolazak na paraćinsku pijacu i prodaja svakakvog povrća. Zeleniš ne samo da prodaje, već ga i redovno jede, što je, uz fizički rad u bašti, čini i te kako vitalnom.
Nikolići su se doselili iz Vranja pre pola veka i toliko dugo Zagorka i ima tezgu na pijaci u Paraćinu. Prodaje povrće koje sama uzgaja u bašti u dvorištu iza kuće - praziluk, peršun, celer, blitvu, ren, brokoli, rotkvice, prokelj, bosiljak, celer...
ŠTO rodi, to i prodaje, a dolazak na pijacu još joj je i razonoda. Suprug joj je preminuo, pa iako živi u istom domaćinstvu sa sinom i snajom, zajedno jedino prevezu robu na pijacu. Imaju različite tezge, kaže visprena stogodišnjakinja. Svako je gazda na svojoj.
- Imam sina i ćerku, od njih četiri unuka i osam praunuka. Iza kuće imamo zemlju 30 ari, taman za baštu. Sadimo svi. Radiću poljoprivredu dok me zdravlje služi, a služi me, ne žalim se. Dobro se krećem, vidim i čujem. Kad završim poslove i padne mrak, gledam malo televiziju. Snajka sprema ručak i večeru, i ona i sin su baš vredni. Jedemo ono što sami proizvedemo, kupujemo baš što moramo. To je sve zdrava, naša hrana. Najviše jedem zeleniš, salate, sir i pijem surutku. Od hleba, najviše volim proju - otkriva nam Zagorka tajnu svoje vitalnosti.
VITALNOST I OPTIMIZAM
DVA-tri metra od tezge vremešne starice robu prodaju njen sin i snaja, pa iako su radoznalo pitali gde da čitaju šta je baka rekla, u razgovoru nisu želeli da učestvuju.
- Na kilometar se vidi koliko je Zagorka uvek spremna za šalu iako je život nije mazio. Zato i kupujem od nje.
Em zdravo povrće, em čujem poneku životnu mudrost - rekao nam je Milija Stanojević, koji je upravo pazario.
MESO sad jede slabo. Nekada su gajili svinje, ali su od toga odustali. Kaže da je svašta u životu prošla, a u poljoprivredi posla uvek ima. Uz rad vreme prođe brže, a od umora lakše zaspi.
- Legnem već u osam sati jer ustajem rano, oko šest. Spremimo povrće za pijacu, kad stignemo u grad, dok poređamo robu i sredimo tezge, kupci već dolaze. Nažalost, mnogo je manji pazar no nekad. Narod ima manje para, sve mu je skupo. Ali i to je bolje nego da sedim kod kuće džaba. Imam stalne mušterije, a kad treba, spustim cenu - priča nam ova izuzetno govorljiva starica.
Ni vraćanje kusura za nju nije nikakav problem. Uz kupovinu, mušterije dočeka i nekom šalom. Kupci rado navraćaju na tezgu baba Gorke, jer, kako kažu, povrće je kvalitetno, a ona vedra. Vole da svrate i da popričaju sa bakom koja je proživela još malo pa vek.