ODNOSI SRBIJE I CRNE GORE U POSLEDNJA DVA VEKA: Šta smo uzeli od predaka, a šta dugujemo potomcima

Svaki čovek i svaki narod, u svom civilizacijskom hodu, iznova i iznova mora da odgovara na pitanja na koja odgovora nema, izuzev u traženju odgovora. Ko smo, odakle smo, kuda idemo? I šta je istorija, osim saznanja da više vidimo zato što stojimo na ramenima onih koji su živeli pre nas? I gde počinje istorija, ako ne u svesti da ovaj svet nije naš jer smo ga pozajmili od predaka, i da ga dugujemo potomcima.

Takav pogled na svet je vekovima posebno negovan na prostoru na kome je formirana crnogorska država i prenošen na gotovo sve krajeve u kojima su živeli Srbi. I samim tim, otkako su Srbija i Crna Gora, oslobođene jugoslovenskog balasta, same ostale da stoje, kao posebne države na svetskoj pozornici, i koje su svakakve nevolje snašle, najprirodnije je bilo da Beograd i Podgorica zajedno pristupe izradi jednog ozbiljnog pogleda na istorijska kretanja. Bez opterećenja propalom komunističkom ideologijom i jugoslovenstvom. Valjda su nas zajedničke i ponaosob goleme nesreće naučile da će samo oni koji budu dobro poznavali modernu, objektivnu, dvovekovnu istoriju obeju država moći da razumeju šta se to učinilo sa nama i šta nam valja činiti.

Da li na ovom mestu treba nabrajati sve razloge za jedan takav poduhvat? Da li je neophodno podsećati koliko su se žitelji ovih prostora, u stalnim balkanskim migracijama, mešali, saživljavali, orođavali, pomagali jedni drugima, koliko je Crnogoraca naselilo Toplicu, Šumadiju, Vojvodinu... Koliko je Crnogoraca odškolovano u Beogradu dobijajući kredite iz srpskih fondova za tu namenu, a većina ih nikad nije vraćena. Ko je utemeljio prve fakultete i Univerzitet u Crnoj Gori...

I umesto zajedničkog projekta o zajedničkoj prošlosti, a samim tim i budućnosti, godinama je na delu bio princip "psihologije malih razlika", kako bi to rekao istoričar Predrag Marković. U Crnoj Gori, režim koji je nedavno sišao sa političke scene vodio je politiku u kojoj se Srpstvo perfidno omalovažavalo i temeljno se menjalo sve ono što nas je vekovima spajalo. U ime sadaššnje i dolazećiih generacija dajmo reč našim precima, preko arhivskih građa, zabeleženih sećanja, memoara, napisanih knjiga. Možda nam to pomogne da utvrdimo ko kome šta duguje, ko je činio nepravde i ko smo i odakle dolazimo...