ODLAZAK ČUVARA NAŠIH OBIČAJA: Preminuo etnolog Dragomir Antonić

Antonić je dugo radio u Etnografskom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti, kraći period bio je direktor Etnografskog muzeja u Beogradu, a zatim je radio u sopstvenoj agenciji za etnografske i srodne usluge. Od studentskih dana bio je stalni spoljni saradnik RTS-s i to u Naučnom programu. Napisao je "Srpski narodni kalendar", "Običajnik kod Srba", "Posni jelovnik", "Običajni bonton", "Bombardovanje se nastavlja", "Sve o afrodizijacima", "Običaji o Božiću", "Posni kuvar", kao i scenarija za više od 40 emisija o našim narodnim običajima. Na Hilandaru je bio 50 do 60 puta, a godine 1983. snimio je film "Život u manastiru Hilandar".

Od 2012. svake godine je objavljivao "Srpski narodni kalendar" u kome su opisani običaji šta je dobro, a šta nije započinjati i raditi svakog dana u godini. Za magazin „Pečat“ Antonić je pisao kolumne desetak godine. Najbolje su sabrane u knjizi „Krivda i pravda“.

Često je govorio da je profesiju izabrao slučajno, ali ju je toliko zavoleo da nije mogao da se bavi nekim drugim poslom.

- Gledao sam da upišem nešto gde nema matematike – govorio je Antonić. - Tako sam polagao prijemni na Pravnom i Filozofskom fakultetu. Sećam se, na Etnologiji je bilo mesta za 25 studenata, prijavilo se 11, a devet je položilo ispit. Bio sam vredan student i posvetio se proučavanju srpskih običaja.

Čuvao je naše običaje i tradiciju.

- Moramo da poštujemo tuđa verska i nacionalna osećanja, ali i da čuvamo svoja. Da zbog potomaja sačuvamo svoj jezik, svoje pismo, svoju veru, tradiciju, običaje – rekao je za „Novosti“ u jednom intervjuu.

Od 1976. do 1980. godine Antonić je kreirao i rukovodio "Etnološkim projektima proučavanja tradicije i promenama u narodnoj kulturi" na akcijama Mladih istraživača Srbije, čiji je jedan od osnivača. Radio je na više projekata Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. Od 1991. do 1995. učestvovao je kao autor i vođa etnološke teme u multidisciplinarnom projektu Geografskog instituta SANU, Vlade Srbije i opštine Štrpce na temu "Ekonomski, prirodni, hidrološki i turistički potencijali Šar planine i Sirinićke župe". Saradnik je na trotomnoj "Enciklopediji pravoslavlja", a u raznim domaćim i stranim časopisima objavio je više od stotinu naučnih, stručnih i popularnih radova iz oblasti etnologije. Autor je i osnivač duhovne manifestacije Sabor horova pravoslavnih monahinja u selu Četerež u opštini Žabari.