BATINAJU STARICE I MAJKE SA BEBAMA: Kroz Sigurnu kuću, za dve decenije, prošlo 3.710 žena i dece žrtava nasilja
ZA dve decenije, koliko postoji Sigurna kuća, kroz nju su prošle 1.942 žene - žrtve nasilja i 1.768 dece, kaže koordinatorka Vesna Stanojević. Oni su prosečno ostajali po pet-šest meseci, iako ima i onih koji bi otišli već posle nedelju dana, kao i onih koji su ostajali i po godinu i duže. Trenutno je tu smeštena žena koja je u julu "obeležila" godišnjicu dolaska.
Majka sa bebom našla utočište u Sigurnoj kući
- Prvi prostor za zbrinjavanje žena i dece morali smo da iznajmimo, dok danas imamo tri kuće u svom vlasništvu - kaže Stanojevićeva. - Žene imaju u okviru jednog dvorišta sve što im treba, uključujući i vrtić, gde mogu da smeste decu kada su na poslu, kada traže zaposlenje ili pak odlaze u institucije na razgovor. Značajno je i to što ih zapošljavamo, a nadamo se da ćemo u doglednom periodu moći da im obezbedimo i socijalne stanove.
Najmlađi korisnici Sigurne kuće su bebe mlađe od tri meseca. Dešavalo se i da žene odu iz skloništa na porođaj i da se sa novorođenčetom tu i vrate.
- I sada imamo jednu bebu mlađu od tri meseca. Najstariji dečaci kod nas su do 14 godina. Sa 14 oni su već mladi muškarci, u ženskoj sredini, i sa tim smo ranije imali neprijatna iskustva, pa ih zato sada ne primamo.
Najstarija štićenica imala je više od 70, i trpela je nasilje od svoje dece.
- Uvek su strašne i potresne te situacije kada majka koja je dve trećine života posvetila detetu, doživi da je sin ili kćerka tuku, vređaju, izbacuju na ulicu, da joj prete. Dešava se ponekad da su i očevi žrtve, ali najčešće su to ipak majke - kaže Vesna Stanojević.
U Sigurnoj kući u svakom trenutku smešteno je po 30 žena, pa čak i više, jer oni ne vraćaju s vrata one kojima je život ugrožen. Slučaja koji je Vesni Stanojević posebno ostao urezan nema, a svi oni, kako kaže, imaju nešto zajedničko. Sve te žene verovale su svojim muževima ili partnerima, mislile su da su dobri, da je za nasilje kriv neko drugi ili nešto drugo, mislile su da će se promeniti. Ali, to se nikad ne dešava, pa su se žene prilagođavale i trpele nasilje godinama, pa i decenijama.
Novina je da mlade žene sve ređe hoće da trpe i da se mnogo brže odlučuju na izlazak iz zajednice sa zlostavljačem.
Neke od njih rade, pa, pošto se osnaže u Sigurnoj kući, iznajme stan ili se vrate roditeljima, što nije čest slučaj. Dešava se i da se dve žene dogovore, pa zajedno sa decom iznajme stan, da im bude jeftinije. Mnoge imaju problema jer sa izlaskom iz braka ostaju bez igde ičega, budući da se imovina, po pravilu, vodi na muža. Alimentacija je, takođe, za mnoge misaona imenica ili je toliko mala da ne pokriva ni osnovne troškove. Žene se, uprkos svemu tome, bore.
- Pre 20 godina, kada smo startovali, porodično nasilje nije bilo bitna tema, već je tretirano kao privatna stvar. Muškarci su imali stav: "To je moja žena, mogu sa njom da radim šta hoću." Ni danas nije idealno, ali je daleko bolje. Nasilje je postalo društveni problem, a žene štite zakoni i država. Ali institucije moraju brže da reaguju i energičnije prema nasilnicima - zaključuje Vesna Stanojević.
UBIJA PATOLOŠKA LjUBOMORA
DVADESET žena ubijeno je od početka ove godine, a za celu prošlu - 28. U prethodnoj deceniji čak 350 žena stradalo je kao žrtva femicida. Najčešći razlog je, kako kaže Vesna Stanojević, patološka ljubomora, koju institucije ne prepoznaju. Bolesno ljubomorne muškarce ne zanimaju ni pooštrene zakonske kazne, ni budućnost, njihova jedina preokupacija je ta žena, šta ona radi, i sa kim se eventualno viđa.