OTVORENA HIRURGIJA KIČME JOŠ JE NEZAMENLJIVA: Doktor Nemanja Jovanović, neurohirurg o izboru operativnih tehnika, njihovim efektima i manama
DEGENERATIVNA oboljenja kičme u tolikoj meri mogu da je izmene da hirurzi tek u toku same operacije prave strategiju kojom metodom će najuspešnije da reše nastali deformitet.
Foto: V.Danilov
Zbog ovakvog postupka, pacijenti, kada je o hirurgiji kičme reč, uglavnom imaju utisak da je reč o najrizičnijim operacijama, a istina je, kako tvrde stručnjaci, da se iz godine u godinu u ovoj oblasti hirurgije postižu sve bolji rezultati. Veliki broj pacijenata se uspešno oporavlja od diskus hernije, suženja kičmenog kanala i iskliznuća pršljena.
U intervjuu, za "Novosti", dr Nemanja Jovanović, neurohirurg Kliničkog centra Srbije u čijem specijalističkom fokusu je kičmeni stub, kaže da se u neurohirurškim krugovima operacije oboljenja kičme odavno ne smatraju visokorizičnim, za razliku od uvreženog mišljenja među pacijentima:
- Ovakav stav zasnovan je na značajnom smanjenju ranih postoperativnih komplikacija i visokom stepenu uspešnosti operacija. Dobro poznavanje hirurške anatomije, pravi odabir hirurške tehnike, kao i hirurško iskustvo, uz korišćenje dostupne dijagnostike i intraoperativnih pomagala su faktori koji su uslov za uspešnost operativnih zahvata na kičmenom stubu.
Koliko vam je u bezbednosti hirurgije kičmenog stuba pomogla savremena oprema koja vam omogućava da napravite mali rez?
- Svakako je to od velike pomoći. Mi to zovemo minimalno invazivna hirurgija. Ona je sve popularnija kod pacijenata koji boluju od degenerativnih oboljenja. Međutim, pacijenti često imaju neka uverenja do kojih su došli na osnovu nepotpunih informacija.
Dominiraju diskus hernije
KOJA oboljenja kičmenog stuba se leče hirurški?
- Među oboljenjima kičmenog stuba koja zahtevaju operativno lečenje dominiraju degenerativna oboljenja kao što su diskus hernije, suženje kičmenog kanala, iskliznuće kičmenog pršljena. Njihova učestalost je u značajnom porastu što je u vezi sa produženim životnim vekom, ali i savremenim načinom života koji podrazumeva smanjenu aktivnost i dugotrajno sedenje. Značajno ređu, među oboljenjima kičme koja zahtevaju operativno lečenje su tumori, infekcije i malformacije krvnih sudova, kao i neka metabolička oboljenja kao što su osteoporoza i posledični osteoporotski prelomi kičmenih pršljenova.
Po kojim pitanjima su u zabludi?
- Sa razvojem tehnologije, upotrebom rendgena, skenera i magnetne rezonance lokalizacija promena na kičmenom stubu je postala precizna i uz upotrebu mikroskopa u današnje vreme dozvoljava hirurzima da problem reše kroz znatno manji rez na koži. Međutim, istini za volju taj mali rez neretko je samo pola do centimetar kraći u odnosu na onaj koji ostaje nakon klasične otvorene operacije. Inače, klasična mikrodisektomija se i dalje smatra "zlatnim standardom" u hirurškom rešavanju diskus hernije. Foto: V.Danilov
Ipak, minimalno invazivna hirurgija ima neke prednosti?
- Njene prednosti su manji gubitak krvi, slabiji intenzitet postoperativnog bola i kraći bolnički oporavak. Ali, potrebno je reći da minimalno invazivne tehnike imaju i svojih mana i neretko se komplikacije ovih tehnika moraju rešavati standarnim hiruškim procedurama, odnosno otvorenom hirurgijom.
Najteži je grudni deo
KOJI deo kičme je najzahtevniji za operativno lečenje?
- U hirurškom pogledu nema velike razlike u težini hirurških intervencija bilo da je u pitanju vratna, lumbalna ili grudna kičma. Ipak, operacije degenerativnih oboljenja grudne kičme svrstavaju se u najteže zbog čestih postoperativnih komplikacija. Najčešća i najteža komplikacija je pogoršanje, odnosno pojava slabosti nogu.
Srećom, zahvaljujući intraoperativnom praćenju i ove komplikacije su sve ređe.
Na osnovu čega se odlučujete kojom tehnikom ćete da operišete kičmu?
- U hirurgiji oboljenja kičmenog stuba hirurški pristup svakom pacijentu mora da bude individualan. Za krajnji ishod u lečenju bitnije je da se dobro locira problem koji dovodi do tegoba, nego koja će hirurška tehnika biti primenjena. Kod nas u Kliničkom centru Srbije dostupne su i "standardne" i minimalno invazivne tehnike. Sa pravom možemo da kažemo da se kod svakog pacijenta koristi ona koja je za njega najoptimalnija.
Koja sve oboljenja kičme mogu da se saniraju kroz mali rez?
- Minimalno invazivnim tehnikama se tretira veći broj oboljenja kičmenog stuba, a pre svega tu mislim na degenerativna oboljenja. Ipak, standarne tehnike i dalje imaju prednost u lečenju drugih, nedegenerativnih oboljenja kičme. Jer, imajući u vidu hirurško iskustvo kao i dostupnost, da ne kažem skupocenost hirurškog instrumentarijuma koji se primenjuje u tehnikama malog reza, u većini svetskih centara još dominiraju standardne tehnike. Foto: V.Danilov
Koliko su uspešne operacije kičme?
- Generalno se može reći da su one uspešne. Kod benignih tumora kičmenog kanala uspešnost je i stoprocentna. Kada je reč o degenerativnim oboljenjima rezultati nisu tako jednoznačni. Kod diskus hernije uspešnost, odnosno odlični rezultati su u oko 75 odsto pacijenata. Kod preostalih 15 procenata su dobri, a u pojedinim slučajevima nema oporavka ili poboljšanja.
Može li pacijent da bira način na koji će da bude operisan?
- Važno mi je da naglasim da lekar, hirurg nikad ne sme da podlegne želji pacijenta za operativnim lečenjem, po sistemu bar da pokušamo. Suština je u adekvatnoj selekciji pacijenata. Kada su u pitanju degenerativna oboljenja koja imaju progresivan tok, pacijenti bi trebalo da znaju i da posle operacije moraju da nastave sa higijensko - dijetetskim režimom i kontrolisanom fizičkom aktivnošću kako bi oboljenje držali pod kontrolom.