TRČANJEM POBEĐUJU BOLEST I NESANICU: U svetu i kod nas sve je više onih koji su i u trećem dobu fizički aktivni i bave se sportom

Ne samo da stariji od 65 mogu s godinama da poboljšaju kondiciju i snagu, već i ravnotežu i pokretljivost, čime se smanjuje rizik od povreda usled pada. Mnoge hronične bolesti vezane za godine, u određenoj meri više zavise od fizičke pasivnosti, nego od "krštenice", tvrde lekari.

Da fizička aktivnost može biti i trčanje, a ne samo šetanje ili vežbe, posebno ono na srednje i duge pruge, odavno je dokazao čuveni jugoslovenski atletičar, dugoprugaš i maratonac Franjo Mihalić, koji je umro u 95. godini i trčao do duboke starosti.

U celom svetu, pa i kod nas, sve je više onih koji patike navlače tek pred kraj radnog staža. Miloš Trivunović iz Mladenovca (65) na stazi je duže od četiri decenije. Specijalnost su mu trke na 800 i 1.500 metara. Bio je prvak Evrope za veterane 2004. i 2008. godine i vicešampion sveta 2007. Osvajao je medalje i na evropskim Olimpijskim igrama.

- Koliko mi dobra donosi trčanje najbolje pokazuje to što ne koristim nikakve lekove, osim vitamina. Nisam bolestan, nemam problema sa nesanicom, osećam se odlično. Jedino što sam sad sporiji nego pre deceniju ili deceniju i po - kaže Trivunović, koji je toliko kilometara istrčao u životu da se komotno može reći da je njegova staza nekoliko puta obišla oko zemaljske kugle.

Pre 14 godina 800 metara je prelazio za 2.03 minuta, a sada je 25 sekundi sporiji. Ranije je mesečno prelazio 300 do 400 kilometara, danas od 150 do 200. Nekada je trenirao i po 10 puta nedeljno, sada "samo" šest. Ali, čak i tako, on je među najboljima na svetu u svojoj kategoriji.

- Dosta kasno sam počeo da se bavim ovim sportom, u 21. godini - priča Trivunović. - Odlično mi je išlo, bio sam na širem spisku za reprezentaciju. A, onda sam se povredio i dugo nisam mogao da se oporavim. Ali, nisam odustajao. Kada sam se potpuno oporavio, već sam bio veteran. Preporučujem trčanje svima, bez obzira na godine. Nivo kvaliteta svog života dižete još više. Fizički i psihički ćete se bolje osećati, nećete imati problema sa nesanicom ili nervozom.

Miloš vodi sportski život. Izbegava masnu hranu, jede mnogo voća i povrća. Vršnjacima sa viškom kilograma preporučuje da povedu računa o hrani i kilaži, da počnu sa šetnjama, dok ne ojačaju ligamente i ne skupe snagu. A onda mogu lagano i da potrče.

- Možete 100 izgovora da nađete da nešto ne uradite, ali nađite jedan, ključan, da uradite nešto za svoju dobrobit - poručuje.

Primer Vlade Stevanovića, popularnog čika Vlade sa Vračara, koji će u martu napuniti 87 godina, još je neobičniji. On je počeo sa 55 godina i do sada je istrčao na stotine polumaratona, maratona, ultramaratona, triatlona...

- I dalje trčim dva puta nedeljno po četiri-pet kilometara, a najmanje tri puta mesečno idem sa planinarima na ture od po pet-šest sati pešačenja - kaže čika Vlada.

Osim toga, po nekoliko puta dnevno pređe tačno sto stepenika do svog stana, koliko ima njegova stara zgrada bez lifta, uprkos pejsmejkeru i spondilozi, koje ima od 2014.

- Imao sam 55 godina u vreme Drugog beogradskog maratona, kada sam na TV video takmičarku od 76 godina. Reporter je pita: "Hoćete li moći da istrčite?", a ona kaže: "Idem, pa makar me nosili!" Pomislio sam - kada može ona, mogu i ja, uzeo sam patike i otišao da istrčim Trku zadovoljstva. Nikada se pre toga nisam bavio nikakvim sportom. Tad sam potrčao, dopalo mi se i, eto, prođe već 30 godina - kaže čika Vlada, i svima preporučuje fizičku aktivnost zbog "zdravog duha i kondicije".

Novica Pantelić, trener već 45 godina radi u Omladinskom atletskom klubu, sarađivao je sa mnogim legendama, pa i sa Franjom Mihalićem.

- On je dokaz da su trkači dugovečni. Kada više nije mogao da trči, Mihalić je svakodnevno hodao po 10 kilometara. Živeo je sportski, nije pušio, ni pio. Preporučujem trčanje i u trećem dobu jer je zdravo, ali aerobno trčanje, na srednje i duže staze, a ne sprintersko.

Ne treba preterivati. Znam mnoge ljude u zrelim i ozbiljnijim godinama koji se takmiče ko će više maratona da ima, što je kontraproduktivno, jer se oštećuju zglobovi, kolena, nervni sistem. Na treninzima trče i po 20-30 kilometara, a dovoljno je šest do sedam, najmanje tri puta nedeljno - kaže Pantelić.

On dodaje da je ovaj sport naročito blagorodan za kardiovaskularni sistem, jer sprečava zakrčenje krvnih sudova. Najstariji trkač kog zna je nekadašnji kolega njegovog oca, izvesni Kopunović, koji danas ima 94 godine i dalje radi vežbe. Nema ozbiljnijih zdravstvenih tegoba, a pamćenje mu je bolje nego kod mnogih mlađih ljudi.