AMERIKANCU SRBIJA ZEMLJA IZ SNOVA: U Gornjomilanovačko selo Teočin, nedavno se doselio novi stanovnik - Endžel Levis iz NJu Orleansa
SELO u gornjomilanovačkoj opštini - Teočin, nedavno je dobilo novog stanovnika, i to Amerikanca Endžela Levisa, koji se ovde obreo iz rodnog Nju Orleansa.
Foto V. Ilić
Bez posebne najave, kao da je s neba pao, Endžel je, niko ne zna otkud baš u Teočinu, kupio oronulu napuštenu kuću, i ovde počeo da živi, pričajući začuđenim seljanima kako je Srbija njegova zemlja iz snova...
Staru kuću, odmah je počeo da oprema, zamenio je na njoj gotovu svu stolariju, koja je bila bez prozora, a drvo je bilo propalo. Brzo se rešio miševa, jedinih stanara ove straćare, i počeo da živi svoj, kako kaže, dosanjani san - bez struje, okružen prelepom prirodom, divnim ljudima, uz najbolju hranu na svetu. I, dodaje, ništa mu više ne treba... Endžel sa komšijama, Foto V. Ilić
Koristim sveće umesto sijalice. U Aranđelovcu sam kupio peć, koja greje kao luda, nadam se da će mi i zimi biti toplo, jer kažu mi ljudi da ovde zime umeju da budu oštre. Ako baš ne bude mogla da me ugreje, otići ću u Beograd preko zime, pa se s proleća vraćam u ovu lepotu - kazao nam je Endžel.
KROMPIR
AMERIKANAC je posebno oduševljen srpskom hranom, naročito onom koju spremaju domaćice u ovom selu podno Suvobora. Jela od krompira, po čemu je Teočin nadaleko poznat, jer se gotovo svako od oko 200 domaćinstava koliko ih ima u Teočinu, bavi uzgojem krtole, za Endžela su najbolji specijaliteti na svetu.
Na naše pitanje otkuda je izabrao Srbiju i baš ovo brdsko-planinsko selo u gornjomilanovačkoj opštini, Amerikanac veli da je još odavno slušao o Srbiji, kao zemlji pametnih ljudi, čistog vazduha i vode, kvalitetne i zdrave hrane. Ne želi da priča o svojim godinama, ali dodaje da će zasigurno ovde doživeti duboku starost.
- Živeo sam u Londonu, Berlinu, Amsterdamu i u Kostariki, gde sam proveo čak dve godine, ali zemlje kao Srbije nema. Mojim prijateljima koji su rasuti po celom svetu ne pričam mnogo o Srbiji, ne želim da je promovišem zato što bi se sjatio ko zna ko. Mnogi bi dolazili sa parama i onda Srbi ne bi mogli da žive, jer bi cene otišle nagore - rekao nam je Levis.
Za njega su Srbi veoma dobri ljudi, ljubazni i pre svega veliki radnici. Raduje ga što u selu Teočin sa mnogo njih može da priča čak i na engleskom. Kako bi se više družio sa meštanima, Endžel je u podrumu stare srpske kuće "otvorio" pravi bar. U njemu se služi isključivo "srpska mučenica", spravljena od šljive požegače, koje najviše ima u Teočinu.
Teočinci su oduševljeni novim susedom, često svraćaju u novi "bar" i nazdravljaju sa novim stanovnikom njihovog sela. Brzo se, vele oni, uklopio.
Endžel je malo drugačiji, ima neki svoj zapadnjački fazon, pank, rok, ali smo se, ipak, sa njim dobro skontali i lepo se razumemo. On je svetski putnik, a vidi se da je u Srbiji baš zadovoljan. Kuća u koju je došao, nije bila u nekom stanju, on je počeo da ulaže i da je sređuje, ima neku svoju zamisao i ideju. Čudan jeste, ali nas je oduševio koliko je komunikativan - ispričao je jedan od meštana Teočina Aleksandar Paunović.