KOVID OPOMINJE DA KONTROLIŠEMO ŠEĆER: Akademik Nebojša Lalić upozorava da je korona za 50 odsto smrtonosnija kod dijabetičara
ZA osam meseci od početka epidemije kovida 19 u praksi se potvrdilo ono na šta su lekari upozoravili neposredno po pojavi prvih slučajeva infekcije novim virusom korona - da su oboleli od dijabetesa, kojih samo u Srbiji ima više od 700.000, u vrlo visokom riziku od obolevanja, ali i lošeg, pa i fatalnog ishoda kada se udruže ove dve bolesti.
Dr Nebojša Lalić / Foto M. Anđela
Ispostavilo se, međutim, da učestalost obolevanja od kovida kod pacijenata sa dobro kontrolisanim dijabetesom, nije veća, ili bar nije mnogo veća nego kod onih koji nemaju šećernu bolest, ali da je prognoza toka infekcije virusom korona neuporedivo bolja kada je šećer pod kontrolom.
Ukazujući na ove činjenice, akademik profesor dr Nebojša Lalić, endokrinolog i dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u intervjuu za "Novosti", kaže da dijabetes, ako nije dobro kontrolisan, može mnogo da utiče na komplikacije kovida 19.
* Posledica je i veća smrtnost dijabetičara od infekcije virusom SARS-KoV-2.
- Pokazalo se da je smrtnost od kovida za 50 odsto veća kod onih koji imaju dijabetes. To je opomena dijabetičarima da ulože velike napore da svoju bolest dobro kontrolišu. Nije to lako, ali postoje stručne preporuke kako se dijabetes leči u uslovima kovid infekcije ambulantno, u slučaju da pacijent mora u bolnicu ili na intenzivnu negu. One su dobro razrađene za sve tri situacije, još u aprilu i maju, kako u svetu, tako i kod nas.
* Sumnja se da kovid ostavlja trajne posledice na plućima, srcu, bubrezima, šta može da se očekuje kod osoba sa dijabetesom posle ove infekcije?
- To je još teško sagledati, ne samo kao uticaj na dijabetes, već uopšte. Nalazi još nisu sistematizovani. Što se tiče dijabetesa, najznačajnije su komplikacije na nivou kardiovaskularnog sistema i bubrega. Međutim još nema pokazatelja da kovid doprinosi pogoršanju ovih komplikacija nakon što se preleži.
* Neumorno ukazujete na značaj dobre kontrole dijabetesa, ne samo u vreme pandemije.
- Da, jer je značaj te kontrole izuzetno veliki, sada dok se suočavamo sa kovidom, to je važnije nego ikad. Dobra kontrola dijabetesa sprečava mehanizme koji mogu da dovedu do razvijanja teškog oblika kovida. Velika opasnost kod kovida je što u jednom trenutku možete imati blagu formu, i onda odjednom dođe do citokinske oluje. To oslobađanje citokina je u stvari zapaljenje niskog intenziteta koje se u malom obimu javlja i kod dijabetesa. Ako dijabetes doprinese razvoju citokinske oluje može da dođe do smrtnog ishoda unutar 24 sata.
* Koji parametri pokazuju da je dijabetes pod kontrolom?
- Ciljne vrednosti su glikolizirani hemoglobin manji od sedam procenata. A, za pacijente na insulinu i da imaju normalne vrednosti glikemije više od 70 odsto vremena.
TERAPIJA INSULINOM SE NE ODLAŽE
* DA LI insulin ostaje efikasna terapijska opcija u lečenju dijabetesa?
- Insulin je izuzetno važno terapijsko sredstvo. Decenije su pokazale da je on snažan antihiperglikemik. On je vrlo važan u akutnim stanjima, na primer u toku infekcije virusa korona. Ali, važan je i izvan kovida jer snižava visok šećer. Često se kombinuje sa mnogim drugim lekovima. Pravilo da se insulin daje na kraju, kad više ništa drugo ne pomaže više ne važi, jer on se sada kombinuje sa drugim lekovim, uključujući i ove nove koji su zaista revolucionarni. Novi preparati insulina ne dovode do gojaznosti i hipoglikemija kao oni stariji.
* Zbog pandemije su hronično obolelima zdravstveni sistemi manje dostupni nego inače.
- Da, jer zdravstveni sistem vrlo često nema izbora nego sve kapacitete prenamenjuje za kovid-pacijente, i tako hronična oboljenja bivaju potisnuta u drugi plan: nema dovoljno kadra, prostora... S druge strane, postoji strah kod pacijenata da će da se inficiraju virusom korona ako dođu u domove zdravlja i klinike, što je takođe veliki problem.
* Može li to nekako da se prevaziđe?
- Ne samo da može, nego i mora. Pokušavamo da digitalno povežemo lekare i pacijente. Pacijenti bi svoje dnevne nivoe glikemije slali lekarima, a oni bi ih savetovali kako da koriguju dozu leka. Isti, virtuelni princip se može uspostaviti između primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite. Već imamo razrađen sistem elektronskog recepta, apoteke su umrežene, ali ćemo morati ubrzano da radimo na tom virtuelnom, onlajn savetovalištu.
* Na šta dijabetičari treba da obrate pažnju?
- Treba da prate glikozilirani hemoglobin (HbA1c) i profile glikemije, naravno. Pri tome sve zavisi da li su na terapiji tabletama ili insulinom. Obično su u redovnim okolnostima kontrole na tri do četiri meseca. Jednom godišnje se radi i presek stanja komplikacija. Ukoliko sama komplikacija ne zahteva više, dovoljne su te periodične kontrole, s tim što bi značilo da bi na četiri meseca kontrola morala da bude uživo.
* Šta pokazuje dosadašnje iskustvo, kakvi su efekti rada savetovališta za dijabetes, koja su ponovo uvedena?
- U konceptu dijabetologije razvijanom poslednjih 20 godina, primarni nivo zdravstvene zaštite je od izuzetnog značaja. Tu se mogu pratiti potrebe pacijenta i onda praviti planovi za unapređenje lečenja. Pojava novih lekova i drugih terapijskih procedura je toliko česta da je potrebna edukacija u savetovalištima. Sad je pitanje u ovoj situaciji u kojoj meri ta savetovališta mogu da rade. Dr Nebojša Lalić / Foto M. Anđela
* Te novine moraju da prate i lekari, kako pandemija kovida utiče na mogućnost edukacije?
- Mi smo već u prve dve nedelje epidemije uz pomoć lekara, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Institutom "Dr Milan Jovanović Batut", napravili podsetnik za dijabetičare kako da se ponašaju u vreme kovida. To je stavljeno na sajt "Batuta", kao i na sajtove svih organizacija pacijenata, a u štampanom obliku je distribuirano po apotekama. Edukovalo se i medicinsko osoblje, tokom epidemije imali smo već četiri simpozijuma.
* Upravo je završen drugi Nacionalni onlajn simpozijum o dijabetesu, sa učešćem najpriznatijih endokrinologa i kardiologa iz Srbije i sveta.
- Takva razmena iskustva je veoma značajna, a govorilo se o najnovijim terapijskim pristupima u lečenju dijabetesa. Na ovom simpozijumu poseban akcenat je bio na grupi lekova koji stimulišu lučenje insulina, a istovremeno i sprečavaju zapaljenske promene (GLP-1 receptor agonisti). Njihovom primenom mogu da se spreče kardiovaskularne i bubrežne promene koje često nastaju kod dijabetičara. Oni su značajni i za lečenje dijabetičara od kovida. Među gostima simpozijuma bila su dva člana borda Evropskog udruženja za dijabetes.
* Otkuda tolika povezanost dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja?
- Dijabets je vrlo značajan faktor za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da ako neko ima dijabetes da je dva puta veća verovatnoća za nastanak kardiovaskularnih komplikacija. Zato je jedan od osnovnih ciljeva lečenja dijabetesa da se spreče kardiovaskularne i bubrežne komplikacije. Revolucionarno je to što mi odnedavno imamo više grupa lekova koji to sprečavaju. Oni su kardioprotektivna i promenili su shvatanje lečenja dijabetesa još pre kovida. Jer, kod lečenja pacijenata sa dijabetesom prvo se gleda da li postoji kardiovaskularna ili bubrežna komplikacija, i na osnovu toga mu se sad propisuje terapija. To je novina. Ukoliko nema komplikaciju ili rizika da se razviju, onda u obzir mogu da dođu i druge grupe lekova. Dijabetes, nažalost vrlo rano može da da promene na drugim sistemima.
* Nedavno objavljena CAPTURE studija pokazala je da devet od 10 osoba sa dijabetesom tipa 2 sa kardiovaskularnom bolešću ima i aterosklerozu.
- Da, potvrdilo se da veliki broj dijabetičara ima ishemijskih problema usled ateroskleroze i da je neophodna terapija koja bi na ovu pojavu snažno delovala.