DR SEFEROVIĆ O SRČANOJ INSUFICIJENCIJI: Slabom srcu lekovi produžavaju vek za od pet do osam godina

U intervjuu za "Novosti" akademik Petar Seferović, doskorašnji predsednik Evropskog udruženja za srčanu slabost i potpredsednik Evropskog udruženja kardiologa, kaže da srčana slabost nije neminovnost, već je moguće sprečiti je:

- Evropsko udruženje kardiologa je najveće profesionalno udruženje na svetu, koje broji 110.000 članova. Njegova glavna uloga je da unapređuje prevenciju kardiovaskularnih bolesti, pa i srčane insuficijencije. Regulisanje povišenog krvnog pritiska, šećera u krvi, holesterola i telesne težine su ključni u prevenciji. To znači da bi se trebalo pridržavati preporuka o zdravoj ishrani, ograničenom unosu soli i šećera i primeni propisanih lekova. Bitno je i da se poveća fizička aktivnost.

Mnogi, ipak, zanemaruju savete lekara i ne shvataju da srčana slabost preti gotovo svakome, naročito kako osoba stari.

- To je zato što nije lako da se izađe iz začarnog kruga hroničnog stresa i loših navika, jer jedno prouzrokuje drugo. Srčana bolest ne nastaje iznenada. Ona je uvek posledica zanemarivanja povišenog krvnog pritiska, neregulisanog šećera, holesterola, pušenja, male fizičke aktivnosti i loše i preobilne ishrane.

* Da li je srčana slabost sve učestalija?

- Jeste. Životni vek je znatno duži i stariji ljudi imaju veći rizik da razviju srčanu slabost. Međutim, sve je veći broj sredovečnih osoba koje obolevaju od srčane insuficijencije i zato je važno da se razume prevencija ove bolesti. Nju je, ponavljam, u najvećem broju slučajeva moguće sprečiti.

* Ako srce, ipak, popusti, koliko može da pomogne savremena medicina?

- Danas imamo veliki broj lekova kojima lečimo srčanu slabost. Neki od njih su već deceniju ili dve u upotrebi, a na pomolu je pet-šest novih, koji se trenutno ispituju u velikim kliničkim studijama. Kada se završe ta ispitivanja, tačno ćemo znati kada i kako možemo da ih primenjujemo.

* Koliko pacijentu sa srčanom slabošću lekovi mogu da pomognu, pre nego dođe u fazu da mu je potrebna srčana pumpa i drugi uređaji koji se upotrebljavaju u lečenju?

- Sa srčanom slabošću pomoću lekova može da se živi od pet do osam godina duže. Ako se bolest ne leči životni vek je znatno kraći. Naravno, vrlo je važno i koliko je srčani mišić oštećen i da li ima drugih, pridruženih bolesti. Bitne su i godine starosti i pol. Naime, žene u mlađim godinama češće obolevaju od srčane slabosti, dok se muškarcima povećava rizik sa starenjem.

* Znači, mlađi muškarci mogu da odahnu?

- Ne, nikako. Istraživanja pokazuju da 65 odsto sredovečnih muškaraca u Srbiji ima oko osam kilograma viška. To je direktna posledica nedovoljne aktivnosti i povećanog unosa hrane.

* Na osnovu kojih parametara se postavlja dijagnoza srčane slabosti?

- Postavljanje dijagnoze nije jednostavno, ali se kod većine bolesnika ona može utvrditi određivanjem biomarkera u krvi i ultrazvučnim pregledom srca. Dijagnozu srčane slabosti je potrebno postaviti što pre, jer što se ranije započne lečenje, rezultati su bolji.

* Da li su sve srčane slabosti iste?

- Nisu. Postoje dve vrste. Jedna je nastala kao posledica proširenog srca i njegove smanjene snage, a druga se javlja kada zbog povećane debljine srčanog zida srce ne može da se dobro napuni.

* Koliko je u Srbiji dostupna terapija za lečenje srčane slabosti?

- Na srčanu slabost gleda se kao na jedan od najvećih problema današnjice. Ova bolest ne samo da je masovna, već je i progresivna, smrtonosna i izuzetno skupa za lečenje. Pacijenti sa srčanom slabošću mogu da zahtevaju dugotrajno ležanje u bolnici i primenu skupih lekova. Prevencija i lečenje drugih bolesti je najbolji način da se srčana slabost zaustavi.