KRIVICU UTVRĐUJU I NAŠI SUDOVI: Presuda iz Ciriha, po tužbi Dragana Šolaka, protiv tri srpska medija, mora biti verifikovana u Srbiji
SUDSKI spor koji je Dragan Šolak, suvlasnik "Junajted grupe", vodio protiv Pinka, "Informera" i Studija B, u Švajcarskoj, a koji se poslednjih dana našao u žiži javnosti, i za koji "Junajted grupa" tvrdi da ga je dobio, otvorio je pitanje da li se i kako mogu voditi procesi protiv naših državljana ili pravnih lica u inostranstvu.
Presude proveravaju u Palati pravde / Foto N. Skenderija
Da li je moguće spor voditi u odsustvu tuženog, ukoliko ovaj nije upoznat sa tužbom ili mu nije uručen poziv za sud? Da li mu se u takvim situacijama postavlja zastupnik po službenoj dužnosti? Kako se obezbeđuje izvršenje presude u Srbiji?
- Slučajevi tužbi protiv medija pomalo su specifični, jer državljanin bilo koje zemlje može preko interneta da vidi neku informaciju za koju smatra da mu je njome povređena čast i ugled i da pokrene u toj zemlji spor. Ukoliko je u pitanju npr. egzotična ili udaljena destinacija, okrivljeni teško da do nje može da pošalje i goluba pismonošu, a kamoli da ode - kaže advokat Aleksandar Cvejić iz Advokatske komore Srbije.
Generalno, objašnjava, kako će se proces voditi zavisi od zakona određene zemlje. Po pravilu, tužba, inicijalni akt ili bilo koje drugo pismeno, tuženom se može dostaviti direktno, na adresu, ili zamolnim putem, preko naše ambasade u toj zemlji. Ambasada prosleđuje akt Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu, a ovo dalje Ministarstvu pravde, u skladu sa principima međunarodne pravne pomoći.
- Kakva je procedura bila u konkretnom slučaju, mi ne znamo, kao što i dalje ne znamo ništa ni o samoj presudi, pa ni da li je pravosnažna. Ukoliko jeste, da bi imala pravno dejstvo u Srbiji potrebno je pred Višim sudom pokrenuti postupak za priznavanje strane sudske odluke. Naš sud onda razmatra da li je presuda u skladu sa našim zakonima i pravnim sistemom ili postoje smetnje da se izvrši. Iz slučajeva u kojima sam bio angažovan, znam da naše sudstvo vrlo ozbiljno i studiozno razmatra svaku presudu - kaže Cvejić.
Suština je da se nijedna strana presuda ne priznaje automatski. O svakoj ponaosob Viši sud raspravlja. A da je bilo i slučajeva odbacivanja, potvrđuje Cvejić, i navodi primer naših građana kojima je suđeno u Dominikanskoj Republici na španskom, bez sudskog tumača.
RAZLIČITA PRAVILA
NAČINI uručenja tužbe različiti su od zemlje do zemlje. U Americi je dovoljno da vam neko gurne nasred ulice papir u ruke i da se smatra da je uručen. U mnogim zemljama, kao i kod nas, smatra se da je pismeno uručeno, ukoliko dostava nije uspela, ako se okači na oglasnu tablu suda. U većini zemalja tuženom se u odsustvu određuje privremeni zastupnik, ali ni to nije pravilo - navodi Cvejić.