LAŽI PARTIJSKE MAFIJE: Dobrica Ćosić o harangi na najugledniju naučnu i intelektualnu ustanovu

Otkada postoji komunistička vlast u Jugoslaviji, nijedna nacionalna akademije nije doživela takvo ruženje i klevetanje kao Srpska akademija nauka i umetnosti. Motiv te političke harange protiv Akademije je u činjenici: nacrt Memoranduma ubedljivo razotkriva nedemokratsku ustavnu konstituciju Titove Jugoslavije, utvrđenu Ustavom iz 1974. godine, i dokazuje nacionalnu neravnopravnost srpskog naroda, birokratski i parazitski karakter društvenog samoupravljanja, ograničenost građanskih prava i sloboda itd. To je do sada najautoritativnija i najsvestranija kritika titoizma.

Ali, treba reći: Tito i Kardelj nikada se ne bi usudili da ovako brutalno nasrnu na najugledniju naučnu i kulturnu ustanovu zemlje, koja je ove godine trebalo da proslavi svoju stogodišnjicu, što joj je onemogućeno stavom Ivana Stambolića. Ono što Tito i Kardelj nisu ni smeli ni hteli, jer su bili racionalni političari, rade njihovi glupi i bahati naslednici: Ivan Stambolić i njegova birokratska, partijska mafija. O tome zašto i kako se dogodila ta nacionalna i generacijska sramota, treba studiju napisati, a ja ću samo kratak zapis da ostavim.

ZAREĐALI su napadi, partijski sastanci, saslušanja, pretnje, pravi ideološki linč. Zahtevaju ostavku Antonija Isakovića, potpredsednika Akademije, a njemu ne pada na pamet da se povuče. On je stari i uporan borac za svoje uverenje, a brani ga i čitava Akademija. Ali je politička haranga onemogućila proslavu stogodišnjice Srpske akademije. To je izraz političke i nacionalne kulture Ivana Stambolića... Među inspiratore i tvorce Memoranduma uvršćen sam i ja, iako nisam ni predložio njegovo pisanje, niti bio u komisiji koja je radila na tekstu Memoranduma. Mene su uvrstili u "tvorce" Memoranduma zato što među akademicima imam najduži opozicioni staž i najveću slavu kao "nacionalist", pa bi moje izostavljanje s liste glavnih neprijatelja samoupravne Jugoslavije zbunjivalo našu javnost drogiranu lažima i manipulacijama i izazvalo nezadovoljstvo u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu i Prištini.

Tom domaćom, srpskom motivacijom harange protiv Memoranduma ne iscrpljuju se svi njeni motivi. Osnovni motiv afere oko Memoranduma je antisrpstvo i antijugoslovenstvo hrvatske i slovenačke nacionalne oligarhije, kojima se dodvoruje komunističko vođstvo Srbije... Antisrpska koalicija u Jugoslaviji, sa osovinom Zagreb-Ljubljana, svoje separatističke ciljeve vanredno uspešno kamuflira napadom na Memorandum, kao politički dokument optužen za "razbijanje Jugoslavije. Zbiva se to po onoj prastaroj formuli - "Drž"te, lopova!"

MEMORANDUM je iskorišćen kao dimna zavesa hrvatskog i slovenačkog separatizma i kao nastavak komunističko-titovske politike: glavna opasnost za opstanak Jugoslavije je srpski nacionalizam i on je dežurni krivac u Titovom socijalizmu. Sada je za centralu tog srpskog nacionalizma proglašena SANU, najuglednija naučna i intelektualna ustanova srpskog naroda. Samo su srpski vlastoljupci i titoisti, sa Ivanom Stambolićem na čelu, mogli da pristanu na tu titovsku podvalu i da Srbiju, Beograd, njegovu intelektualnu elitu, proglase "razbijačem Jugoslavije". ("Piščevi zapisi", novembar 1986) .