KRIJE SE PRAVA ISTINA O KORONI: Pisac Alen Pokar veruje u zavere, ali u one koje se dešavaju pred očima svih

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

25. 10. 2020. u 10:00

OPERITE ruke i ostavite poruku. To je sarkastična rečenica dobrodošlice na telefonskoj sekretarici francuskog književnika Alena Pokara koji i na ovaj način pokušava da prokaže suludo vreme u kome živimo.

Alen Pokar / Foto Privatna arhiva

- Dosta mi je cele ove situacije oko kovida. Imam utisak da nam nisu sve rekli. Strašno je za jedan narod kada ga vlast smatra nezrelim. Imam utisak da nas smatraju decom i da misle da nismo sposobni da shvatimo šta se dešava. Kao da nam nešto kriju, poput roditelja koji sakrivaju neke stvari od dece, jer deca ne treba sve da znaju. Zaboravljaju da samo roditelji imaju to pravo da nas smatraju decom.

* Šta to nismo u stanju da shvatimo i šta to kriju od nas?

- Uvek postoji nešto što se krije od naroda. Bez obzira na režim. Ako kriju, onda ne možemo da znamo šta to kriju. Ali, ne volim kad mi se obraćaju kao da sam dete. Zalažem se za slobodu izražavanja, ali ne podnosim kada mi drže lekcije. Jednostavno, ne znamo gde idemo. Sad nam govore da će sve potrajati do leta sledeće godine. Ako znaju zbog čega, neka nam kažu. Ako ne znaju, neka takođe kažu. Već neko vreme primećujem da u medijima insistiraju na drugom talasu epidemije i da o tome nema šta više da se polemiše. Francuski narod je dospeo u toliki stepen pasivnosti, da to postaje neizdrživo!

* Kako biste vi rešili ovu situaciju?

- Nisam vlast. Postoji u Francuskoj popularna igra koja se zove "Da sam u vladi". Nipošto ne želim da budem u vladi, ali ne želim ni da me uče pameti. Epidemija raste, ali ima dosta naučnika koji o načinima borbe protiv nje govore sasvim suprotno od onoga što govori vlast. Odjednom, kao da je mnogima od njih oduzeto pravo govora. Profesora Raulta ne mogu da spreče, jer je medijski poznat. Ali, sve zajedno, imam utisak da ne puštaju mnogo da govore one koji misle suprotno. Nije, međutim, na meni, književniku, da se mešam u tuđi posao. Neka me puste da pišem moje knjige i neka me s ovim više ostave na miru! Lično, imam metafizički pogled na virus. Mislim da napada one koji imaju strah da ga dobiju.

POLITIČKI KOREKTNO

* ŠTA trenutno pišete?

- Radim na zajedničkoj knjizi sa više autora pod naslovom "Klub mrzovoljnih protiv vegana". Naravno, svako ima apsolutno pravo na to da ne jede meso. Ali, ovo je knjiga protiv onih koji drže pridike onima koji ga jedu. To je problem politički korektnog u Francuskoj. I šargarepu boli kad je jedemo. Na kraju će nam jedino ostati da pijemo vodu. A onda ćemo umreti, jer samo od vode ne može da se živi.

* Ipak se treba štititi?

- Radim sve što mi kažu, stavljam masku, koristim gel, perem ruke, držim distancu, da bih bio siguran. Ali, osim toga, ne bojim se. Oni koji vladaju drže nas u potpunoj magli. Ne samo oko ovoga, već oko mnogo drugih stvari. Čini se da, u celom svetu, nisu na visini zadatka.

* Kako biste opisali situaciju kroz koju svet danas prolazi?

- Postoji duboka dehrišćanizacija na Zapadu. Papa Franja se nalazi u situaciji Sovjetskog Saveza Brežnjeva. Više je zainteresovan za očuvanje državnog aparata, nego za širenje doktrine. Za Brežnjeva nije bilo problematično, ali za hrišćanstvo jeste. Osnovna poruka Jevanđelja je da nemamo strah. A imamo ga. Ne čujem više ni pozive da pomognemo bližnjem.

* Ovako nešto se do sada nije događalo?

- Francuski istoričar Žak Benvil je rekao da stvari nikada nisu dobro funkcionisale. U istoriji čovečanstva imali smo kratke periode mira, materijalnog i duhovnog prosperiteta. Sve zajedno, međutim, ne funkcioniše dobro. Posle Drugog svetskog rata postojalo je tridesetak godina pristojnog života, a onda su nam rekli da su lepa vremena za nama.

* Šta su vlasti konkretno mogle bolje da urade tokom proteklih osam meseci od kada traje pandemija?

- Nije na meni da dam odgovor. Kada od taksiste tražim da me negde odveze, nemam uvek volju da mu govorim kuda da me vozi. Ako ne zna put, uzmem drugi taksi. Vlada je za mene taksi, koju uzimam iz obaveze jer je prva na redu, i koja mora da zna kuda me vodi.

* Kako to da smo toliko nesposobni da pronađemo rešenje u ovako tehnički, tehnološki i medicinski razvijenom svetu?

- Možda je sve ovo baš reakcija na sva ta tehnička dostignuća, sve te male aparate, mobilne telefone i ostalu elektroniku. Digitalni svet nas je možda ubedio da sve znamo i da svime upravljamo. Fabrikanti perspektive su nas zavarali da sve umemo i možemo. A nije tako.

Alen Pokar / Foto Privatna arhiva

* Kakav to svet ostavljamo mlađima?

- Imam 75 godina, i uradio sam suštinske stvari u svom životu, mada ima još toga što mislim da uradim. Ali, veoma sam zabrinut za našu decu i unuke. Na svim nivoima. Budućnost ne vidim ružičasto.

* Makron prilikom uvođenja policijskog časa nijednom rečju nije pomenuo lek ni vakcinu za kovid.

- Ne verujem u efikasnost vakcine protiv kovida. To je šargarepa koja magarca vodi napred. Nismo našli vakcinu protiv side, a naći ćemo protiv korone? Treba biti ozbiljan. Sve mi se to čini previše jednostavnim. Veliki problem današnjice je to što na okrugle stolove i pred TV kamere zovu ljude koji su obavezni da daju svoje mišljenje, kao da znaju nešto o tome šta nam se događa. Treba biti hrabar i reći da ne znamo šta nas je to snašlo.

* Jeste li od onih koji smatraju da je sve ovo zavera?

- Verujem u zavere, ali u one koje se dešavaju pred očima svih. Sastanak u Davosu je, na primer, zavera. Zavera protiv naroda. Ali, odvija se otvoreno. Nemaju potrebu da se sakriju u tajnu prostoriju. Danas svi znaju da istočni Nemci nisu pobedili komunizam, već da je Gorbačov spojio Nemačku. To niko nije krio.

* Kako će se policijski čas odraziti na egzistencijalni duh buntovnih Francuza?

- Ubrzaće depresiju. Ne pravi mi u principu problem to što ne mogu da izađem, ali mi smeta to što ne mogu da čujem zvuk čaše kada nekom nazdravljam. Ne znam da li je bolje biti udvoje u samoći. Već godinama, kod lekara se najviše čeka na slobodan termin za psihijatra. Sada će se čekati još više. Sve ovo će ostaviti duboke tragove u svesti ljudi, ali, bez sumnje, i u podsvesnom. Imaćemo strah od bližnjeg.

* Kakav nas svet čeka posle kovida?

- Posle maja '68, u Francuskoj su govorili da više ništa neće biti isto kao pre. I imali su pravo. Postalo je još gore. Pojačali su se finansijski kapital i pritisak na društvo. Ne znam kakav će svet izaći posle krize s virusom korona, ali me to, iskreno, više i ne zanima!

Pogledajte više