KAZALJKE POMERAMO BAR JOŠ DOGODINE: Evropa daleko od ukidanja ubrzavanja časovnika, Srbija će odluku doneti kad to učini EU
NOĆAS smo spavali sat duže. Još jednom smo, na Starom kontinentu, uglavnom nevoljno, veštački pomerali kazaljke na satu. Ovoga puta, unazad. U tri sata ponovo je bilo dva. Zimsko i letnje vreme nastavljaju da postoje, iako se veliki broj ljudi protivi ovoj meri. Na proleće ćemo opet ubrzati sat, a na jesen sledeće godine, kako sada stvari stoje, ponovo ga vratiti, kao što smo to uradili i prethodne noći. Srbija u tome prati EU koja se još nije izvukla iz ovog vrzinog kola, niti će se, kako su to obećali u Briselu, izvući dogodine.
Ilustracija / Foto Depositos
Mera uvedena pre 44 godine imala je za cilj uštedu energije posle naftne krize. Sat sunca duže leti značilo je isto toliko manje potrošene struje. U međuvremenu, riktanje sata na svakih pola godine postalo je vrlo nepopularno, naročito poslednjih godina, i zbog zabune, i zbog komplikacija, i zbog zdravlja. Jer, biološki časovnik ne trpi administrativne mere.
- Mnogi prvih dana promene kazaljki imaju, zimi, problema da na vreme utonu u san, dok se, leti, teže bude. Telu je potrebno nekoliko nedelja da se u potpunosti privikne na nove uslove - kažu lekari.
Sve je poprimilo i popularni naziv "društveni džet leg". Stres doživljavaju čak i krave koje, prema preciznoj studiji urađenoj tim povodom, daju manje mleka.
Ispostavilo se, takođe, da ušteda energije i nije tako velika. Što se ne potroši ujutro, konzumira se uveče, i obratno. Leti se noću izlazi kasnije, smanjenje osvetljenja s druge strane povećava potrošnju zbog grejanja u hladnim i mračnim jutrima.
Evropska komisija je zato pre dve godine rešila da sprovede anketu u kojoj je učestvovalo 4,6 miliona žitelja EU. Oni su sa ogromnih 84 odsto odlučili da treba da se stavi tačka na letnje-zimsku klackalicu. Pala je, shodno tome, i logična odluka da se s time prekine.
Tek tad su nastali problemi. Evropska komisija je predložila da promena zaživi već od 2019, ali je konačno Evropski parlament pre godinu i po izglasao da se promena kazaljki zaustavi od 2021. Ostavljeno je vreme da zemlje odluče hoće li zadržati zimsko ili letnje računanje, da usaglase avionski i železnički saobraćaj, a da se pritom povede računa i o tome da ne dođe do previše velikih vremenskih razlika unutar EU, što bi moglo da oteža saradnju i poslovanje.
Danas se 17 članica EU nalazi u istoj vremenskoj zoni, a najveći razmak s jednog na drugi kraj je maksimum dva sata. Sa slobodnim izborom zimskog ili letnjeg časovnika, raspon bi mogao da se poveća na tri sata, a to bi imalo i ekonomske posledice, što EU želi da izbegne. Zemlje, u međuvremenu, nikako da odluče kom će se vremenskom carstvu privoleti.
Prema ranijoj odluci, države EU koje žele da zadrže letnje vreme, kao što su Irska, Poljska, Portugalija ili Francuska, poslednji put bi kazaljke trebalo da pomere u martu sledeće godine, a one koje su se odlučile za zimsko, poput Danske, Finske ili Holandije, u oktobru 2021. Ali, od toga po svoj prilici u navednom roku neće biti ništa. Ilustracija / Foto Depositos
Odluka je u Evropskom savetu već trebalo da bude doneta. Ali, ona još nije ni na dnevnom redu. Neke članice su neodlučne, a sve je dodatno usporila korona. Grčka i Kipar bi najradije da zadrže oba vremena. Nemačka se odlučila za letnje, iako su njeni susedi Danska, Holandija i Češka odabrale zimsko. Estonija bira tako da se ne usaglasi s ruskim satovima iz istorijskih razloga! Letnji časovnik bi i Španija i Belgija. Italija i Luksemburg još nisu presekli.
Dok ne bude doneta konačna odluka, odmoran i čio ustajaće samo onaj koga, na svežem vazduhu, uvek u isto vreme budi petao.
ODUSTALI OD PROMENE
NEKE zemlje su već odustale od stalnog administrativnog pomeranja kazaljki. Među njima su Argentina, Azerbejdžan, Gruzija, Egipat, Island, Jermenija, Tunis, Namibija. Kina se na jedinstveno vreme odlučila 1992, Rusija i Belorusija 2011, Turska 2016. godine.