OTKRIĆE NAŠIH NAUČNIKA: Antitela na koronu traju duplo duže, a evo zbog čega je vitamin D jako bitan u borbi protiv ove bolesti

Rezultati naših istraživanja poklapaju sa onima iz inostranstva, što pobija poslednju tezu da antitela traju tri meseca.

Kako objašnjava dr Marija Gnjatović, istraživač u INEP-u, podaci do kojih su došli naši istraživači pokazuju da se antitela ne zadržavaju kratko, kako se verovalo u početku, kada je počela pandemija virusa korona.

- Istraživanja su pokazala da antitela ostaju kod pacijenata koje pratimo od marta, što znači da ne dolazi do drastičnog pada vrednosti, te se na osnovu toga može pretpostaviti da se antitela mogu zadržati i do godinu dana. Ali, sve više je i istraživanja koja dolaze iz inostranstva koja potvrđuju isto to. Od početka kada je pandemija krenula, stalno se govorilo o tome da antitela brzo nestaju, govorilo se o tom padu nakon tri meseca, međutim, desilo se ono što sam ja i pretpostavila, a to je da su tada korišćeni nepouzdani testovi, tako da na osnovu novih podataka mi imamo informaciju da definitivno antitela ostaju od šest meseci pa i duže - objašnjava dr Gnjatović.

Doktorand biomedicinskih nauka u Njujorku Isidora Stanković objasnila je da naučnici svakoga dana sklapaju kockice o tome kako Kovid-19 funkcioniše, a da naučni rad koji su pre nekoliko dana objavili stručnjaci sa Univerziteta u Arizoni donosi ohrabrujuće vesti po pitanju stvaranja antitela u ljudskom organizmu na ovaj virus i pravljenja vakcine.

- Samo ove nedelje objavljena su dva važna naučna rada koja pokazuju kako reaguje virus sa našim imunim sistemom. Prvi rad radili su naučnici sa Harvarda i on pokazuje da, kada inficira organizam, on onda ruši prvu liniju odbrane našeg imunog sistema. Naš imuni sistem luči proteine koje koristi kao signale da mu kažu da je virus u organizmu. Kod korone, on reaguje s proteinima i uništava ih na čak tri načina na molekularnom nivou, što prethodno nismo videli kod drugih virusa - izjavila je Stankovićeva.

Naučnici su, kako je dalje objasnila, došli do saznanja da antitela koja su specifična za ovaj virus traju od pet do sedam meseci, da oni veruju da je ovo saznanje važno zbog stvaranja vakcine, te da antitela mogu trajati godinu ili dve - što su ohrabrujuće vesti.

Dr Marija Gnjatović, istraživač iz INEP-a, objašnjava da je kod pacijenata sa težom kliničkom slikom utvrđeno da stvaraju veću količinu antitela, ali da to baš ne važi svakoga.

- Teža klinička slika izaziva stvaranje veće količine antitela, blaža klinička slika ili asimptomatski slučajevi uglavnom imaju niže vrednosti antitela, ali to nije pravilo i ne važi za 100 odsto pacijenata. Tako da mi imamo i asimptomatske slučajeve bez ijednog simptoma koji su razvili velike vrednosti antitela. Za većinu pacijenata, za 95 odsto njih će teža klinička slika uzrokovati veću količinu antitela, a lakša slika niže količine, kod pet odsto ostalih pacijenata će se razviti drugačije - kaže dr Gnjatović.

Posle prvog talasa prokuženost stanovništva iznosila je 6,4 procenta, a danas se smatra, kada smo u trećem talasu, da ona iznosi oko 20 procenata.

- Ovo je svakako treće povećanje broja zaraženih, o konkretnim podacima ne možemo da govorimo jer oni još uvek nisu prikupljeni, ali moja neka pretpostavka na osnovu praćenja epidemiološke studije da smo tu negde na 20 odsto, što je još uvek malo za sticanje kolektivnog imuniteta. Kolektivni imunitet se verovatno neće ni desiti pre izlaska vakcine na tržište i njene primene, ali činjenica je da stanovništvo sada prolazi kroz fazu prokužavanja - objašnjava dr Gnjatović.

Šta je ključ za Kovid-19

Imunolog prof. dr Borislav Kamenov objašnjava da je, teorijski posmatrano, poluživot antitela 21 dan, ali da zavisi od bolesti i od dužine trajanja antitela, jer na neku bolest steknemo doživotni imunitet, a na neku ne, što zavisi od odabranog mehanizma borbe.

- Kod Kovid-19 ključ je nespecifični imunitet, makrofagi, vitamin D, probiotici i cink. Deca imaju taj nespecifični imunitet i ona retko oboljevaju ili se lako izbore sa virusom. Kada su sama antitela u pitanju, kod nekih nakon preležane bolesti antitela traju kraće, kod nekih duže, to je negde do tri, pet meseci, možda kod nekoga i duže, sve je to individualno. Ali svakako da je očigledno da to nije primarni mehanizam odbrane od virusa, jer mi moramo da čitamo šta nam organizam poručuje. Dakle, sada kada je došlo hladno vreme, potrošnja vitamina je mnogo veća jer se reaktiviraju bolesti i onda se dešava da se potroši vitamin D i narod počinje više oboleva, zato treba povećati dozu u odnosu na ranije, kaže profesor Kamenov.

(Blic.rs)