DIPLOMATSKI PROTOKOL ZAMENIO KAZANOM ZA RAKIJU: Živadin Jovanović, bivši ambasador, dane provodi u rodnom Opariću
U BEOGRADU je atmosfera prepuna kovida. Svi su pod maskama, pa onda ili vas neko zaobilazi ili vi nekoga obilazite. Ne možeš opušteno ni da razgovaraš sa ljudima. U selu je sve drugačije. Drugi jelovnik, druga lica, priče, ama sve!
Foto privatna arhiva
Ovako za "Novosti" priča bivši šef diplomatije i ambasador Živadin Jovanović, koji je, kako nam kaže, još u junu iz Beograda "pobegao" u svoje selo Oparić u Opštini Rekovac. U tom voćarskom i vinogradarskom kraju ima očevo imanje, rodnu kuću, pa po ceo dan raducka u bašti ili sedi sa prijateljima u dvorištu i posmatra zelena brda. Pomalo obilazi okolne manastire Ljubostinju, Kalenić, Preradovac. I, nije, kaže to radio, samo sad kad je moderno, već ih je oduvek posećivao. U biografijama ga je u ono vreme uvek pratilo da potiče iz siromašne seljačke porodice.
- Sada veći deo imanja obrađuje moj bratanac, a ja sam zadržao hektar šljivika koji održavam. U njemu imam čačansku rodnu, ali je ove godine nešto zatajila, bilo je mraza, pa sam umesto 12 tona ubrao svega dve tone šljiva. Od njih pečem "Žikinu dobru rakiju".
Na etiketi piše: "Peče, neguje i za bližnje svoje toči Žika Jovanović iz Oparića".
ODŠKOLOVAO GA VINOGRAD
- MENE je vinograd iškolovao - priča nam Jovanović.
- Deda je ocu kupio 50 ari pod vinovom lozom. Dolazio sam da pomognem u berbi i otac onda proda to grožđe, a ja uzmem sve te pare pa nazad za Beograd.
Flašira je, kako kaže, tek posle pet godina "ležanja" u hrastovom buretu i to onom od šumadijskog hrasta, koji je tamniji i tvrđi od poznatog francuskog, slavonskog ili rumunskog. Nedavno je ispekao 200 litara šljivovice. Za ove poslove ima i pomagače iz porodice, ali su mu oni još odavno zabranili da ih pominje u javnim nastupima.
- Na kineskom će se zvati "šangina dobra". Našu porodicu su zvali Šanga, a kod Kineza je postojala dinastija Šang. Pripremam i etikete za te flaše na kineskom, koje ću poklanjati samo prijateljima iz Kine, pa da mogu da pročitaju. Oni srpski ne znaju, a engleski baš i ne vole. To su kontakti još iz mog diplomatskog perioda. A, bivši nemački političar i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Vili Vimer stalno juri neku vezu da mu pošaljem pokoju flašu. Foto privatna arhiva
Imao je, kaže ambasador iz Oparića, odličnu baštu, bolju nego ikad, u njoj uzgaja peršun, šargarepu, blitvu, bosiljak, mirođiju i paradajz koji je "preživeo prehladu" u svežim noćima. Upravo taj hladan oparićki vazduh obrao ga je pre vremena, pa mu je od sto strukova starog našeg, jabučara, volovskog srca i čerija ostalo svega dvadeset.
- Ove godine su rodili i orasi, ko nikad, pa što padne pokupim. Imam i jabuka i dunja za jelo i slatko. Jedan član moje porodice od tih jabuka pravi fantastične lenje pite.
Živadin je u penziji, kako kaže, tek 20 godina:
- Da ne čuju ovi iz PIO, pa da mi nešto ne smanje, jer ih mnogo koštam. Kažu nije bitna visina penzije, već koliko se dugo isplaćuje, a meni i duga i visoka.
KNjIGE O KOSMETU
O Kosovu i Metohiji Živadin Jovanović je napisao dve knjige - "Kosovsko ogledalo" 2003. godine i "1244 ključ mira u Evropi" prošle godine:
- Da sam znao da ću ovoliko da radim ne bih ni išao u penziju. Kad mi kažu ne vredi što sam vredan, odgovaram pustite me da uživam u iluziji da nešto dobro radim. Ljudi danas rade samo ono što im donosi pare.
Rano leže, a u šest-sedam ujutru ustaje. Nema nesanice. Ipak, iako se se sklonio od prestoničke vreve, pronalaze ga Beograđani i u selu.
- Mnogo ljudi iz ovog kraja živi u Begradu, pa kad dođu u zavičaj i žale se na neki problem, kažu im: "Eno ti ga Živadin u Opariću, idi kod njega." A niko mi iz Beograda ne dolazi bez neke muke, pa mole da im pomognem da se neko zaposli, leči, ili mu treba stan. Kažem im: "Pa je l' vi znate da ja više nisam ministar?" A oni: "Nisi, ali imaš prijatelje." Kažem: "Pa ne znam da li oni još misle da sam im ja prijatelj." Ti moji bivši prijatelji imaju nove prijatelje, a Žika može da ih kompromituje. Oni su sad novi demokratski i kapitalistički levičari. Često ih pitam: "Je li vi radite za kapitalizam ili socijalizam?" A, ja se ne menjam, ja sam izvorni levičar i niko ne može da me preobrati.
Iako je pobegao iz Beograda, od politike nije, pa je i u Opariću svakodnevno pretresa. Prati i sve vezano za međunarodne odnose.
- Članovi porodice su mi zabranili da u selo ponesem kompjuter, pa na telefonu čitam vesti. Zabrinut sam zbog Kosmeta i jednog trenda rešavanja tog pitanja u skladu sa geopolitikom NATO. Nema stabilnog rešenja ako ono samo njima odgovara. Ako nema ravnoteže i kompromisa to ne može biti dobro. Ne može se rešiti metodama trgovine i dilovanja. Nema dila za Kosovo.