U SRBIJI ZARAŽENO 1.7 MILIONA LJUDI! Tiodorović prokomentarisao Konovu tezu, slavljenje slava i nove mere

To znači da je 1,7 miliona ljudi bilo u kontaktu sa virusom, iako detaljne studije Medicinskog fakulteta u Beogradu to tek treba da potvrde. Najveći broj njih je imunološki reagovao brzo i nisu imali nikakve simptome, ali su ipak bili prenosioci bolesti.

Dr Tiodorović je podsetio da se građani mogu nadati boljim danima tek kada se stekne kolektivni imunitet a njega neće biti pre vakcinacije ili široke prokuženosti, što nosi svoje rizike.

- Mogu se složiti sa kolegom, iako je on najverovatnije imao podatke za Beograd. Mislim da je ta brojka, odnosno procenat blizu realnosti, jer imali smo mnogo više onih koji su imali lakšu ili asimptomatičnu sliku, posebno kad su mladi u pitanju. I tada se organizam može lakše izboriti i stvoriti neku vrstu imuniteta. Kad pogledate razne ozbiljne naučne časopise i studije Imate raznih tumačenja, od onog da je daleko više oni koji su stekli imunitet, a ima onih koji kažu, evo vidite nekima nije uopšte ostao imunitet. Neko može ponovo da se inficira i oboli, ali to je retka situacija i mali broj - rekao je Tiodorović za "Kurir".

On je dodao da trenutno nema potreba za uvođenem vanrednog stanja u Srbiji, iako broj obolelih postepeno raste.

- Moramo da budemo svesni da ne možemo celu Srbiju da stavljamo u isti kontekst, mora da se strogo prati svaka lokalna sredina. Kada donosite dluke donosite ih na osnovu podataka, ali ih donosite na osnovu ponašanja, discipline, poštovanja mera, organizacije zdravstvenog sistema, kako to sve funkcioniše, i od toga zavisi da li treba da se uvede nešto što se zove vanredno stanje ili situacija. Vanrednu situaciju je dovoljno da proglasi ministar, a vanredno stanje je nešto mnogo ozbiljnije, to mora da omogući donošenje odluka da zatvarate škole, pozorišta, policijski čas, da ograničite kretanje ljudi. A sada nema potrebe. Zašto bismo sprovodili na primer rigorozne mere u Pirotu, Prokuplju, Somboru - objasnio je Tiodorović.

Ipak, kaže, da će u Beogradu morati da budu zavedene "ozbiljnije stvari".

- To je grad od dva miliona stanovnika, mnogo više se meša. Kad govorim o Beogradu govorim o tome kako se ponašamo u GSP-u, na splavovima, na žurkama... Treba nam šire i obuhvatnije testiranje što znači da moramo obuhvatiti i kontakte. Najrizičniji su fakulteti i škole i ako brojka počne da raste treba razmišljati ne o zatvaranju već o onlajn nastavi - naglasio je on.

Škole su dobro organizovane, postoji jasna procedura, međutim studente je mnogo teže kontrolisati, zato Tiodorović apeluje na univerzitetske profesore kako se ne bi ponovila situacija iz jula.

- Ono što je takođe važno je kako se ponašamo u gradskom saobraćaju i uopšte u tim komunikacijama, mislim da se to popravilo poslednjih dana, prema informacijama koje dobijam za Beograd, tako je i u Nišu i Novom Sadu... U manjim mestima je lakše pratiti, ali nemate dovoljno pripadnika inspekcije, komunalne policije.

Prema njegovim rečima, problem su veliki kolektivi u kojima je veći rizik nego u manjim gde možete lakše da nadgledate sprovođenje mera.

- U velikim kolektivima teže je sprovesti nadgledanje. Odgovoran je onaj ko organizuje rad kolektiva ako bukne zaraza. Zato je važno da vlasnik, poslodavac, onaj ko vodi posao, od šefa do direktora, obezbede radnicima da bezbedno rade u svojim firmama. Pozivam inspekciju rada da pojača kontrolu uslova za rad, jer ona je nadležna za radne organizacije. Ona ocenjuje uslove za rad, i mislim da oni to rade.

- Slave treba slaviti, tu dileme nema. Mi smo prepoznati u svetu po slavama, ali mislim da treba da se slavi u kući ili stanu, u porodičnoj atmosferi, ne po kafanama i restoranima. Obezbediti dovoljno prostora gostima, dezinfekciju ruku, moramo da shvatimo da je to neophodno, treba izbegavati ljubljenje. Maske na dovoljnoj udaljenosti nisu neophodne ni na slavama, a ako imate mnogo gostiju podelite ih u više dana. Sečenje kolača, sve ono što ide treba da bude sprovedena da se izbegne kontakt, da ne bude ljubljenja, moramo da shvatimo da je to neophodno.

Ako me pitate da li treba na otvorenom da se nosi maska, ja ću da kažem ne, osim u nekom trenutku. Ako nema odstojanja i ljudi su zgusnuti ispod metar i po, treba maska. Za sada krizni štab ne razmišlja o obaveznom nošenju maski napolju, još uvek smo bolji nego naša bliža okolina. Zaslužna što smo bolji od zemalja u regionu i šire, je disciplina našeg stanovništva.

Vrlo je važno pitanje šta ćemo mi dalje da radimo, sada kada smo okruženi sa zemljama u kojima je sada buknula korona. Očigledno je da postoji "zamor materijala" stanovništva. Mi smo ušli u osmi mesec trajanja epidemije kod nas i to traje previše, to zamara ljude. Zato sam bio jedan od prvih koji je rekao dajte da damo ljudima malo kulture i sporta.

Mi ne možemo sada da spustimo rampu prema okolnim zemljama, jer bilo koja pandemija ili epidemija nije isključivo medicinski i zdravstveni problem već i ekonomski i socijalni i psihološki i politički. Ako sad zatvorite granice prema BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, mi smo to svesno uradili mi smo spustili zbog ekonomije, a bez ekonomije nema jačanja zdravstvenog sistema i jačanja zdravlja. Ali ne možete vi tim našim ljudima koji žive u tim zemljama da kažete, mogu Srbi da dođu a ostali ne mogu, to bi bila diskriminacija. Ali moramo da otvorimo četvoro očiju i pratimo da testiramo da pratimo.

Ova pandemija je i u nauci stvorila da se neki ponašaju kao u rijalitiju. I u nauci postoji potreba ljudi za samoisticanjem i svega toga što se ne zasniva uvek na stvarnim na naučno dokazivim podacima. Što se tiče prenošenja sada smo svesni da ono nije samo kapljičnim putem, već je to i putem vazduha.

Nije bitno čija je vakcina već koja je najsigurnija i nema neželjenih reakcija

Ako dođe vakcina, čak idealno do kraja godine moraćemo da idemo po prioritetima. Starije osobe, hronični bolesnici. Deca ne, jer se smatra da deca do 10 godina nemaju razvijen taj receptor AC2 za kovid virus. Uvek postoje i izuzeci, ali načelno gledajući deca do 10 godina nemaju razvijen taj receptor da prihvate taj virus koji uđe kroz disajne organe da bi dospeo u pluća i napravio lom. Ali treba napomenuti da ovaj virus pravi i druga sistemska oboljenja, na bubrezima, kardiovaskularnom sistemu, i nije samo respiratorni virus. Hrvati su zato doneli odluku da deca prva četiri razreda ne nose maske, a mi smo se zadržali da nose maske.

Epidemiolozi su u martu bili za nastavak školske godine, ali to nije urađeno zbog straha kod roditelja.

(Kurir)