SRCE MOŽE DA SE REGENERIŠE POSLE INFARKTA: Milana Tasić (24) iz Vranja magistrirala regenerativnu medicinu u Monpeljeu

Ambiciozna i željna znanja, posvećena je promociji ove oblasti, pa je tokom studiranja objavljivala stručne članke u Srbiji kako bi što više upoznala javnost sa ovom oblasti i ukazala na njen značaj. Trenutno je na Sorboni deo tima prof. dr. Filipa Menašea, pionira u korišćenju embrionalnih matičnih ćelija za lečenje oštećenja srčanog mišića, a za kojeg postoje informacije da je i u timu lekara koji prate zdravstveno stanje Mihaela Šumahera.

- Poznato je da medicina još uvek nije na svom vrhuncu. Da je i dalje reč o taktilnoj nauci, i da procesi hirurških operacija i samog lečenja dugo traju, kao i da su neizvesni. Oblast koja predstavlja budućnost, a koja se razvija tek dvadesetak godina je i regenerativna medicina za koju većina ljudi u našoj zemlji nije čula. Reč je o biomedicini i inženjerstvu koji se i dalje ne izučavaju kod nas kao u inostranstvu, na primer u Francuskoj - započinje razgovor mlada naučnica.

Regeneracija organa, odnosno lečenje matičnim ćelijama i personalizovana medicina predstavljaju metodu obnavljanja oštećenog dela tkiva. Kako objašnjava Milana, ideja da se lek za možda sve vrste bolesti nalazi u nama samima, jeste fascinantna.

- Značaj izučavanja matičnih ćelija leži u njihovom unutrašnjem potencijalu za lečenje pojedinih bolesti, poput dijabetesa, kao i raznih oboljenja srca. Naučnicima bi to takođe doprinelo pri izgradnji metoda njihovog preobražaja u tip ćelija koji je neophodan za obnavljanje dela organa zahvaćenog bolešću. Dalje bi to doprinelo i otkrivanju novog načina lečenja urođenih bolesti, ali i praćenja razvoja čoveka počev od začeća, a što pokreće pre svega razna etička pitanja - kaže nam ova mlada devojka.

Kako Milana objašnjava, ukoliko neko ima oštećeni deo srčanog mišića usled, na primer, infarkta, moguće je izazvati obnavljanje oštećenog tkiva transplantacijom laboratorijski uzgajanih matičnih ćelija u pacijentovo tkivo.

- Čovekovo srce je dugo smatrano organom koji se u potpunosti formira u poslednjim fazama razvoja i koje je nemoguće obnoviti. Kad se jednom ošteti, doprinosi postepenom, ali sigurnom gubitku svoje funkcije. Otkriće postojanja deobe srčanih ćelija, u delu srca oštećenog usled infarkta, dovodi do saznanja da je ovo ipak organ koji može da se regeneriše - pojašnjava Milana.

Ona dodaje da je jedan od problema u vezi sa srčanim udarom, pored preživljavanja pacijenta, svakako i ožiljak koji se tom prilikom stvara. Lečenje beta-blokatorima danas može samo da zaštiti srce od ponovljenog infarkta.

- Matične ćelije imaju sposobnost obnavljanja tog dela srca koji biva zamenjen novim tkivom. One se uzimaju iz koštane srži samih pacijenata i usmeravaju se da postanu novo srčano tkivo. Tako diferencirane ubrizgavaju se u samo srce pacijenta. To, dalje, sprečava da srce brzo slabi i doprinosi jačanju tog organa nakon bolesti - kaže Milana.

Da je ova metoda efikasna govori i činjenica da se koristi i u lečenju  bolesti uzrokovane kovidom 19. Prema njenim rečima, ispitivanja su dovela do zaključka da je "intravenska transplantacija matičnih ćelija bila sigurna i efikasna metoda za lečenje pacijenata s pneumonijom kovid 19, a posebno onih koji su bili u teškom i kritičnom stanju.
Milana je već tokom osnovnih studija učestvovala na svetskim kongresima u Kini, Grčkoj, Poljskoj, itd. i bila je jedini predstavnik svog fakulteta.

Iako je poslom vezana za Francusku, voli zemlju u kojoj je rođena i naglašava da je važno što pre napraviti i učvrstiti temelj ove oblasti u Srbiji, gde postoji potencijal. Ali i zakonski omogućiti primenu ove metode u skladu sa već postojećim protokolima. Ova metoda, prema njenim rečima, uveliko se koristi u oblasti veštačke oplodnje i podmlađivanja jajnih ćelija, ali kako naglašava jako je važno da to pacijenti rade kod proverenih i sigurnih lekara.