VUČIĆA OSUĐUJU ZA IZDAJU KOJE NEMA: Patrijarh Irinej kaže da su sud o predsedniku dali građani na izborima

U izuzetno osetljivom i složenom trenutku za Srbiju, srpski narod i njegovu crkvu, kada se raspetljavanje kosovskog čvora našlo u fokusu i najvećih svetskih sila, ovo u intervjuu za naš list poručuje Njegova svetost patrijarh srpski Irinej.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve ljubazno se odazvao pozivu "Večernjih novosti" da se, povodom 67. rođendana naše kuće, osvrne na najznačajnija društvena i politička pitanja i izazove koji se postavljaju pred našu zemlju i narod.

Srpski prvojerarh u godini u kojoj Srpska patrijaršija obeležava stogodišnjicu svoje obnove napunio je 90 godina. Na osnovu svog bogatog životnog, monaškog, arhijerejskog i patrijaršijskog iskustva, poručuje da moramo da se držimo svojih korena, ali i da čuvamo veru i tradiciju. Njegovoj svetosti u mislima neprekidno je Kosovo i Metohija, a posebno Srbi koji su morali da tamo ostave domove i imovinu. Svoje molitve patrijarh Irinej neprekidno uznosi za dobrobit ne samo Srba, već i svih naroda sa kojima delimo životni i geografski prostor, jer je uveren da naš narod može da bude najčvršća veza Istoka i Zapada.

* Srbija želi dobre veze sa svima, ali stiče se utisak da smo između "čekića i nakovnja". Zapadu smeta naša bliskost sa Rusijom, a sve češće nas prekorevaju i zbog ekonomskih veza sa Kinom. Imamo li dovoljno snage da sačuvamo prijatelje i ostanemo svoji?

- Mi smo kao narod već navikli da budemo između Istoka i Zapada. Istorija nas uči da smo često bili poligon sukoba i da smo zbog toga platili visoku cenu. Imam utisak da smo danas spremni da budemo čvrst i stabilan most između Istoga i Zapada. I jednoj i drugoj strani verovatno će biti potrebno vreme dok se ne uvere da možemo svima biti pouzdan partner i prijatelj. Pritom, ostaćemo dosledni svojim korenima i tradiciji. Mi smo mali narod bez osvajačkih ambicija, ali volimo slobodu i pravdu više od svega.

* Kosovo i Metohija je alfa i omega srpske i unutrašnje i spoljne politike. S obzirom na odnos snaga u svetu, mislite li da postoje uslovi da se ovo pitanje primakne svom rešenju? Kako bi po vama ono trebalo da izgleda?

- Na Kosovu i Metohiji sam proveo veliki deo svog života. U Prizrenskoj bogosloviji sam bio đak, zatim, profesor i rektor. Kada sam prvi put došao u Prizren tamo je živelo oko 16.000 Srba. Koliko je danas tamo Srba? Uvek sam govorio da u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji prvi uslov treba da bude bezbedan povratak oko 250.000 Srba, proteranih u periodu od 1999. do 2004. godine. Međunarodna zajednica treba da pomogne, najpre, po tom pitanju, pa tek onda da organizuje razgovore o drugim temama.

* Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić uporno ponavlja da neće prihvatiti nijedan plan po kojem će Srbija biti ponižena i po kojem će izgubiti sve, a da ništa ne dobije zauzvrat, deo javnosti stalno upozorava na moguću izdaju nacionalnih interesa...

- Tačno, već osam godina slušamo kako "sprema izdaju" Kosova i Metohije. Postavljam samo pitanje da li ima smisla unapred osuditi čoveka za nešto što nije učinio, samo zato što neki smatraju da će učiniti.

* Koliko je, po vašem mišljenju, sporazum iz Vašingtona dobar put da Srbi i Albanci postignu kompromis? Verujete li u iskrenost SAD da pomognu u ovom procesu?

- Naš narod je u mnogim prilikama posvedočio prijateljski odnos prema Sjedinjenim Američkim Državama. Pogledajte koliko je tamo Srba koji su svojim znanjem i radom doprineli razvoju Amerike, a to čine i danas. Još uvek se pitam čime smo zaslužili da nas bombarduju 1999. godine? Oni su velika politička, ekonomska i vojna sila koja je do sada bila isključivo na strani Albanaca, uprkos našim molbama da treba objektivno sagledati krizu na Kosovu i Metohiji. Mislim da treba prepustiti Srbima i Albancima da se sami oko svega dogovore bez nametanja "rešenja" u korist samo jednog naroda. U tom pogledu Sjedinjene Američke Države mogu odigrati veliku i istorijsku ulogu.