NA HILANDARU SU SVIMA ZDRAVI ZUBI: Čedomir Pantelić, stomatolog iz Novog Sada, sa kolegama iz Srbije, u humanoj misiji na Svetoj Gori

Trenutak kada je 2015. godine iz Uranopolisa, luke na Halkidikiju, brodom krenuo na Hilandar, nikada neće zaboraviti. Od uzbuđenja što će i njegova noga kročiti na Svetu Goru, srce mu je jače tuklo, a dok je plovilo seklo morske talase, s dečjom radoznalošću, nestrpljivo je iščekivao da pred sobom ugleda drevno zdanje, jednog od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti, koje je do tada gledao samo na fotografijama.
Stigavši na Hilandar i u prvu srpsku bolnicu prvobitna zbunjenost dr Pantelića, inače i predsednika Stomatološke komore Srbije, u trenu je prošla. Srdačan doček monaha, kao i pri svakom narednom susretu, uticali su da se oseća dobrodošao, duhovno smiren i ispunjen. A, zamenu, doduše na nekoliko dana, dotadašnjeg života sa monaškim, doživljava kao poseban i vredan dar i neprocenjivo iskustvo.

- Rad u tamošnjoj zubarskoj ordinaciji uopšte nam ne pada teško - veli u razgovoru, za "Novosti", naš sagovornik, ističući da je za plemenitu misiju najzaslužniji njegov kolega Veselin Lukić iz Kragujevca, kojem se rado i bez dvoumljenja pridružio. - Ordinacija je, zahvaljujući dobrotvorima dobro opremljena savremenom opremom i, zaista, imamo sve što nam je neophodno da možemo monasima da popravljamo zube, radimo protetiku i sve drugo što je potrebno.

Stomatolog koji je do sada sedam, osam puta po nedelju dana boravio u humanitarnoj misiji na Hilandaru, kaže da su prethodnih godina monasima, a njih je oko 60, zubi savršeno sređeni i da im se sada, bukvalno, samo održavaju. Sa sobom su vodili i zubnog tehničara, kako bi se na licu mesta odradilo sve što je potrebno.

- Posle velikog požara 2004. i obnove bolnice arhimandrita Vasilija, otvorene su internistička, kardiološka i oftalmološka ambulanta, a zatim i stomatološka, tako da monasi, ali i hodočasnici koji pohode Svetu Goru, imaju potpunu zdravstvenu brigu. Zahvaljujući tome, monasi više nisu prinuđeni da, kada imaju neki zdravstveni problem, putuju tri sata, koliko je od manastira udaljena prva bolnica.

Već sviknut i na monaški život, Pantelić kaže da su do marta i proglašenja pandemije virusa korona i zatvaranja grčke granice, lekari na Hilandar odlazili po već razrađenom sistemu. U smenama su ostajali po četiri, pet dana.

- Čim stignemo odmah počnemo da radimo, i živimo po njihovim, monaškim pravilima - predočava nam Pantelić život civila na Hilandaru. - Zajedno sa njima se hranimo, jedemo iste obroke, za koje moram da kažem da su odlično izbalansirani, prisustvujemo liturgijama. Mir koji tamo osetim je zaista nešto posebno, a poštovanje monaha koje nam ukazuju, oseti se na svakom koraku. Otvaraju nam riznicu, vinski podrum.

Našim lekarima, ali i monasima na Hilandaru, teško pada nemogućnost susreta i druženja zbog novonastale situacije sa kovidom 19. To ih, međutim, nije sprečilo da svih ovih meseci budu u kontaktu, pa se nadaju da će se sve uskoro smiriti i da će ponovo pohoditi prijatelje na Svetoj Gori.