CRNE RUPE POSTOJE, ONE SU SVUDA OKO NAS: Profesor dr Milan S. Dimitrijević, o otkriću ovenčanom Nobelovom nagradom za dostignuća u fizici
CRNE rupe postoje. Ako odete da ih tražite, naći ćete ih. Astronomi su krenuli u lov, i pronašli ih.
Foto Depositphotos
To više nije hipoteza, nego potvrđena istina, nagrađena Nobelovom nagradom za fiziku.
Laureat je britanski fizičar Rodžer Penrouz, a sa njim "Nobela" dele Rajnhard Gencel i Andrea Gec, dva uspešna lovca na crnu rupu, koji su dokazali njeno postojanje u centru naše galaksije.
Ovako za "Novosti" prof. dr Milan S. Dimitrijević, naučni savetnik Astronomske opservatorije u penziji, objašnjava suštinu otkrića nagrađenog najznačajnijim priznanjem u svetu nauke. On navodi da su crne rupe, oblasti prostora gde je gravitacija toliko jaka da čak ni svetlost ne može da pobegne iz njih, velika zagonetka i one su u centru istraživanja moderne astrofizike. Foto Depositphotos
- Penrouz je, u čuvenom radu iz 1965. godine, razvio nove matematičke metode kojima je dokazao da su crne rupe realna posledica teorije relativnosti, a ne naučna fantastika - kaže profesor Dimitrijević. - Prema Penrouzu, kada zvezda počne da se urušava u samu sebe, ostaće toliko gusta da čak ni svetlost ne može da savlada njenu silu gravitacije i pobegne sa nje. Kada nestane iza ove granice, koju astronomi zovu horizont događaja, o njoj više ništa ne možemo da saznamo, a Penrouz je pokazao da će se pretvoriti u malu tačku u kojoj prestaju da važe poznati zakoni fizike.
DOBITNICI
Do sada je Nobelova nagrada za fiziku dodeljena 114 puta, a bilo je 216 dobitnika. Najmlađi dobitnik je imao 25, najstariji 96 godina. Andrea Gec je tek četvrta žena koja je dobila "Nobela" za fiziku. Prethodne dobitnice su Marija Kiri, Marija Gepert Majer i Dona Strikland.
Profesor Dimitrijević ističe da danas znamo kako nastaje crna rupa, možemo da izmerimo njenu veličinu i masu i posmatramo njen uticaj na okolinu. Teorija o tome šta je unutar tajanstvenog horizonta događaja, ističe on, još čeka svoga tvorca.
- Penrouzov članak je pokrenuo lavinu istraživanja i lov na njih - navodi naš sagovornik.
- Godine 1983. Subramanijan Čandrasekhar je dobio Nobelovu nagradu, jer je rastumačio razvojni put zvezda i njihovu konačnu sudbinu i pokazao koliku masu treba da ima zvezda da bi postala crna rupa. Godine 2017. Rajner Vajs, Beri Beriš i Kip Torn dobili su "Nobela" za otkriće gravitacionih talasa nastalih u toku sudara dve ogromne crne rupe.
STRUKA Milan S. Dimitrijević,Foto arhiva
Drugu polovinu ovogodišnje nagrade za fiziku dobili su Rajnhard Gencel i Andrea Gez, koji su dokazali da u centru Mlečnog puta, koji se nalazi u sazvežđu Strelca, postoji ogromna crna rupa sa masom od četiri miliona Sunčevih masa.
- Crne rupe su krajnji stadijum u razvoju zvezda velike mase - navodi profesor Dimitrijević. - Ogromne crne rupe, čije se mase mere milionima i milijardama Sunčevih masa, nalaze se u središtima galaksija. One su neka vrsta njihovog motora koji upravlja kretanjem zvezda oko centra. Zbog crne rupe u centru, naša galaksija ima oblik, koji podseća na vrtlog sa spiralnim kracima. Pošto iz njih ne može da pobegne svetlost ne vide se, ali na njihovo postojanje ukazuje njihov uticaj na sredinu oko sebe. Rastu usisavajući okolni gas i svojom gravitacijom utiču na kretanje bliskih zvezda. Pošto sila gravitacije opada sa kvadratom rastojanja, opasnost predstavljaju samo za objekte u njihovoj blizini.
PRVA FOTOGRAFIJA 2019. GODINE
PRVI put u istoriji, fotografija crne rupe u centru galaksije M87, udaljene 55 miliona svetlosnih godina od naše, objavljena je aprila 2019. Velike zasluge za ovaj podvig idu Kejti Buman (30), koja je predvodila tim koji je radio na algoritmu uz pomoć kojeg je fotografija nastala.
Fotografiju je obradio njen algoritam koji je počela da pravi dok je bila student Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT). Ona je bila vođa projekta u kojem su učestvovali Laboratorija za kompjuterske nauke i veštačku inteligenciju na MIT, opservatorije "Hajstak" i "Harvard Smitsonijan" centar za astrofiziku. Fotografiju crne rupe napravio je teleskop "Horizont događaja", koji je zapravo mreža osam povezanih teleskopa širom sveta.
Profesora Dimitrijevića pitali smo kako običnom čoveku opisati "prirodni proces" po kome se zvezda urušila i pretvorila u crnu rupu?
- Suncu i drugim zvezdama, sjaj i toplotu, bez koje ne bi postojao život na Zemlji, daju nuklearne reakcije u njegovom jezgru - kaže naš eminentni naučnik. - To su procesi koji se odigravaju prilikom eksplozije hidrogenske bombe, a u unutrašnjosti naše zvezde stvara se energija koja odgovara eksploziji miliona ovakvih bombi. Obična zvezda ne eksplodira pod naletom ove sile, zato što je u ravnoteži drži isto tako strahovita sila gravitacije njene velike mase. Ali, kada se nuklearno gorivo potroši, silu gravitacije više nema šta da obuzda i zvezda počinje da se sažima dok se to ne zaustavi otporom čestica koje je čine. Zvezda će odbaciti spoljašnje delove u eksploziji koju ovo sažimanje izazove, što astronomi vide kao supernovu, a ostalo će se urušiti u crnu rupu.