OVAKO JE IZGLEDALA VEČERA KOD HOLBRUKA: Detalji posete srpske opozicije Vašingtonu 1999. godine

Na put su krenuli pokojni Dragoslav Avramović, Zoran Đinđić, Vladan Batić, Goran Svilanović, Velimir Ilić, Zoran Živković i Milan St. Protić.

U američkoj prestonici delegacija je dočekana s punim uvaženjem i pažnjom, kao grupa ljudi spremna i sposobna da sruši Miloševićevu vlast. Posle razgovora u Senatu i Predstavničkom domu, i naročito s državnim sekretarom Medlin Olbrajt, Amerikanci su prvi put ponudili svesrdnu pomoć.

Milan St. Protić, u knjizi "Izneverena revolucija", svedoči: "Van protokola, poslednjeg dana boravka, na večeru nas je pozvao Ričard Holbruk. Đinđić je bio protiv odlaska, a ni ostali nisu delovali oduševljeno. Jedino sam ja iz sve snage bio za.

Večera je bila zakazana u jednom raskošnom vašingtonskom hotelu. Obed je upriličen u izdvojenoj sali s posebnom poslugom. Hrana - prava američka. Glavno jelo veliki goveđi biftek. Pilo se samo vino, bez aperitiva. Holbruk je stigao s gotovo pola sata zadocnjenja u pratnji Kristofera Hila i još dvojice svojih saradnika. Krupan, glasan, upadljivo dobrog raspoloženja. Bahati Amerikanac u ophođenju, neposredan do agresivnosti. Lažno ljubazan s jakom notom jetkosti. Superioran. Govorilo se na engleskom uz tih simultan prevod.

Holbruk je počeo ovako: "Ja verujem da ste vi, gospodo, budućnost Srbije. Vi ste naša jedina nada. Siguran sam da večeras sedim s budućim predsednikom Srbije. Ne znam ko će to konkretno biti, ali znam da će biti jedan od vas."

Zatim kratka pauza, pa nastavak:

- Vi naravno znate, gospodo, da Rezolucija SB 1244 predviđa u budućnosti konferenciju o Kosovu kao što je bila ona u Dejtonu. Mene zanima jedna stvar. Kakav ćete vi stav zastupati na toj konferenciji kao buduća srpska vlast?

Holbruk je bacio udicu koju su svi prisutni lakomo progutali. Bila je to jasna provokacija. U sledećih pola sata pali su različiti, i mogući i nemogući, predlozi bez mnogo razložnosti, ali s mnogo strasti. Svilanović je vikao "Oslobodite nas Kosova", gotovo van sebe. Avramović je pričao svoju staru priču o Kosovu kao trećoj federalnoj jedinici, Đinđić o evropeizaciji Srbije, Kosova i Balkana.

... Razgovor se nastavio u malo boljoj atmosferi i o lakšim temama. Nešto docnije, Holbruk se dohvatio svoje omiljene priče: jelovnik kod Miloševića. Ponovo smo slušali njegov traktat o jagnjetini. Kad je završio, nisam odoleo da ne komentarišem.

- Dozvolite, gospodine, još samo jednu opasku. Da je Milošević potpisao sporazum iz Rambujea, ne biste vi gubili vreme s nama na večeri u Vašingtonu. Još biste u slast jeli jagnjetinu kod Miloševića u Beogradu.

... Završno Holbrukovo slovo bilo je u njegovom stilu:

"Pošto je svako od vas izneo svoj stav, da vam kažem šta ja mislim. U Srbiji možete da pobedite samo filipinskim metodom. Treba vam ujedinjena opozicija i jedna ličnost kao simbol otpora. Tamo je to bila Kori Akino. A ko je vaša Kori Akino?"

Đinđić se prvi javio: "Sedi pored vas, to je profesor Avramović."

- Da - reče Holbruk zlurado - priznajem g. Avramović je bolji ekonomista od Kori Akino, ali je ona ipak malo lepša, priznaćete.

Niko ne odgovori.