EFROSONIJA BELEG OSTAVILA: Manastir Nikolje čuva uspomenu na igumaniju iz Podgorine

Mati Efronisija imala je najviše žensko monaško zvanje –velikoshimnica i spada u red najuglednijih igumanija, ne samo u SPC, već u pravoslavnom svetu. U manastiru Nikolje provela je 53 godine, tri godine kao iskušenica, kakva su tada bila stroga pravila, i pola veka kao monahinja, a potom igumanija, koja je doprinela da ova popularna svetinja, koju je posebno hvalio Vuk Stefanović Karadžić, neprestano sija sjajem dostojnim pravoslave vere i njene misije.

- Bila je jako obrazovana, kulturna, pobožna i posvećena maksimalno Hristovoj veri, a njena narav je bila takva da joj je svaka reč bila kao melem za ranu - priča njen sestrić protojerej stavrofor iz Loznice, Milan Aleksić.- Službovala je, u ovom delu Srbije i u vreme kada je tu bio patrijarh Pavle i pripadala je, na izvestan način, „njegovoj školi“ kao i nekadašnji iguman Manastira Tronoša, arhimandrit Antonije Đurđević.

Rodbina igumanije, koja se upokojila još davne 1987 godine, srećna je što, i danas, monahinje Nikolja i vernici koji je posećuju čuvaju uspomenu na nju, kroz molitve i kroz način rada i delanja na „njivi Gospodnjoj“.

Iz njene uže porodice danas je 12 onih koji su stasali u sveštenike, veroučitelje, profesore Bogoslovije. Jedan njen praunuk, Nikola Aleksić, koji završio Duhovnu akademiju u Moskvi, a master studije na Bogoislovskom fakultetu u Beogradu, postao je profesor Beogradske bogoslovije. Kad je vladika Lavrentije, svojevremeno, predložio Sinodu SPC mlađanog Aleksića za profesora Bogoslovije, patrijarh Irinij i drugi članovi Sinoda SPC, nisu krilu zadovoljstvo, uz druge valjane kvalitete, što od „Efrosijine loze“.

Po mnogima, čuvena igumanija zaslužila je davno da u njenom zavičaju ili kraju gde je službovala rodu i Bogu dobije i „svoju“ ulicu.