SRBI VOLE DA LOBIRAJU ALI "ISPOD ŽITA": Ni godinu dana od stupanja na snagu zakona, nema zvaničnih ugovora

Kako kažu u Agenciji za borbu protiv korupcije, za to vreme nije im se obratio nijedan funkcioner da prijavi pokušaj lobiranja, a u registru lobista prijavljeni su 21 domaće fizičko lice i dva pravna. Stranih lobista nema. Agencija je za tih godinu dana organizovala tri kruga obuke i izdala sertifikate. Formalno, od lobiranja, to bi bilo - to.
Iz ovoga bi se mogao izvući pogrešan zaključak da lobiranja u Srbiji nema. Međutim, kako kažu u Društvu lobista, u svakom trenutku u toku je na hiljade lobiranja za različite interese - od kompanija, preko lokalnih samouprava, do udruženja građana. Svako zastupanje interesa, pokušaji da se "progura" neki propis, da se dobiju projekti, preusmere infrastrukturne investicije ili novac iz budžeta - sve je to lobiranje.

Po zakonu, neki moraju da ga prijavljuju, a drugi ne. Recimo, oni koji lobiraju za sopstvene interese i ne koriste usluge profesionalnih lobista, nemaju takvu obavezu. Međutim, svi funkcioneri i državni službenici morali bi da obaveste Agenciju o svakom takvom kontaktu. A oni, očigledno, to ne rade.

- Zakonom o lobiranju nije propisana obaveza Agencije da vodi evidenciju ugovora koje zaključuju lobista i korisnik lobiranja, već su samo propisane obaveze da Agenciji dostave izveštaje i obaveštenja u vezi sa lobističkim kontaktima. Lobista dostavlja izveštaj o radu najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu, koji sadrži podatke iz Ugovora o lobiranju, a lobirano lice je dužno da u roku od 15 dana od dana započinjanja lobiranja (a to je momenat kada mu se lobista obratio pisanim putem), dostavi Obaveštenje o kontaktu - kažu u Agenciji.

Agencija, dodaju, može koristiti i podatke iz Obaveštenja lobiranih lica, najčešće javnih funkcionera, da bi proverila tačnost podataka iz izveštaja lobista ukrštanjem informacija.

- Do sada nam, međutim, nije dostavljeno nijedno obaveštenje lobiranog lica - tvrde u ovoj instituciji.

Najviše lobiranja u Srbiji, kao i u svetu, ima u onim industrijskim granama gde je obimna i stroga regulativa, zbog zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, poput proizvodnje duvana, cementa, hrane i pića, građevine, farmaceutske industrije, odlaganja otpada, rudarstva, industrije igara na sreću. Pregovori oko zastupanja interesa idu od toga da li će npr. upozorenje o štetnosti duvana po zdravlje na kutijama cigareta biti štampano crnom ili sivom bojom, svetlijom ili tamnijom nijansom, do toga da li se zabrana od 200 metara udaljenosti kladionice od škole meri vazdušnom linijom ili od vrata do vrata.

- Od početka pandemije korone lobiranje je u porastu, a javlja se i u nekim granama u kojima ga do sada nije bilo - kaže Ana Bovan, član Upravnog odbora Društva lobista. - Recimo, u telemedicini (lečenje bez fizičkog kontakta, putem video-linka). Propisi u ovoj oblasti su izuzetno strogi, da bi se sprečile prevare, pa pripadnici branše intenzivno traže da se oni liberalizuju. Takođe, velika su bila i lobiranja oko preraspodele zaštitnih sredstava i opreme za vreme epidemije.

Posebno veliki lobisti su komore, ne samo privredne, već i strukovne, poput lekarske ili inženjerske, kao i udruženja banaka.

Na pitanje zašto zakon kod nas još nije zaživeo, Ana Bovan kaže da je interesne odnose među ljudima nemoguće do kraja regulisati, da mali broj država ima zakon, da je na državnim službenicima da prijavljuju lobističke kontakte i da je važno da se poštuju propisi o integritetu službenika, protiv mita i korupcije, i Etički kodeks lobista. On propisuje da se mora voditi računa o ravnoteži interesa. Na primeru proizvodnje energije to bi značilo da se zarad smanjenja klimatskih promena mora smanjiti proizvodnja prljavog lignita i preći na obnovljive izvore, ali tako da se ne ugrozi biodiverzitet šuma ili reka.

- Svi imaju pravo da traže i zastupaju različite interese, ali državni službenik je taj koji će prepoznati šta je interes društva, ako je obučen i obrazovan - zaključuje Bovanova.