FRANCUZI "KROTE" KORONU UZ TESTOVE NAŠEG MILOVANA: Nekadašnji stručnjak "Torlaka", u Parizu, proizvodi najpouzdaniju serološku "proveru"
KADA je početkom marta francuska vlada u saradnji sa Ministarstvom odbrane raspisala konkurs za razvoj testova za kovid 19, od 800 pristiglih projekata samo je jedan izabran.
Foto privatna arhiva
Stroge kriterijume ispunila je firma NG Biotech, a malo je poznato da je vlasnik ovog preduzeća Srbin - Milovan Stankov (70), biolog koga je životni put odveo u Francusku.
- Država Francuska nas je podržala sa milion evra kako bismo ubrzali proizvodnju. To nas je motivisalo da izgradimo i modernu fabriku koja se sada prostire na 2.500 kvadrata. Brzo smo radili i sve smo završili za sedam nedelja - otkriva Stankov. - Vlada Francuske je u junu naručila 1,5 miliona testova. Proizvodimo oko četiri miliona mesečno i distribuiramo ih u više od 40 država. Patentirali smo dosad najpouzdaniji serološki test na kovid. Inače, cena seroloških testova u Francuskoj je od 10 do 15 evra.
UMEŠALA SE LjUDSKA RUKA
STANKOV je uveren da se u nastanak kovida 19 umešala ljudska ruka. On se slaže sa nobelovcem Lukom Montanijeom da virus sadrži sekvence HIV-a, a tu teoriju nedavno je dokumentovao i profesor Đuzepe Trito. Foto privatna arhiva
- Vakcina je samo spas za farmaceutske kompanije i njihove investitore, a mi smo žrtve. Ne bi trebalo da se plašimo prirode i da strahujemo od bakterija i virusa. Oni su na ovoj planeti duže od 1,5 milijardi godina. Napravili smo atomsku bombu, genetski modifikovanu hranu, utičemo na klimatske promene, menjamo bakterije i viruse, nosioce informacije života i evolucije, bez odgovornosti o trajnim posledicama. Manipulisanje prirodom i njenim zakonima kreira ljudsku i ekološku patnju. Zato bi trebalo da strahujemo od tih nezrelih akcija - zaključuje Stankov.
Stankov ističe da je posebno otvoren za saradnju sa Srbijom.
- Spremni smo da podržimo svaku lokalnu studiju isporukom do 1.000 uzoraka besplatnih testova. Želimo da sarađujemo sa našim državnim i naučnim institucijama i da učestvujemo u Vladinim programima za suzbijanje pandemije.
Prisustvo kovida 19 dijagnostikuje se iz kapi krvi iz prsta, a Stankov kaže da im je u razvoju testa pomoglo to što su iskustveno, tehnički i industrijski bili spremniji od drugih.
- Prvi na svetu, pre mnogo godina, lansirali smo test za utvrđivanje trudnoće iz kapi krvi, a 2017. za brazilsko tržište radili smo test na prisustvo zika virusa. Taj test je u osnovi isti kao za kovid 19. Razlikuju se samo po rekombinantnim proteinima. Kada smo u februaru odlučili da razvijamo kovid 19 test, nedostajali su nam samo sintetizovani rekombinantni proteini virusa. Pozvali smo kolege iz Kine, koji su već identifikovali strukturu virusa i sintetički rekonstruisali sekvence proteina koje smo mi kasnije razvili na specifičan način i proizveli testove za detekciju specifičnih imunoglobulina tipa M i G, kao odgovor na kontakt sa virusom kovid 19. Test je registrovan početkom aprila. Foto privatna arhiva
Stankova uspeh nije promenio. Svoje korene ne zaobaravlja. Svake godine, do ove, dolazio je u Srbiju. Rođen u Subotici, biologiju je završio na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, a čim je diplomirao upisao je magistarske studije i zaposlio se u Institutu za serume i vakcine "Torlak".
- Mladi biolozi su u to vreme sanjali da dobiju radno mesto u "Torlaku" - seća se Stankov. - Bila je to izvanredna sredina za naučno usavršavanje. "Torlak" je uživao veliki ugled u svetu. Do 1981. objavio je više od 60 naučnih radova, sam ili sa kolegama i to mu je otvorilo vrata najvećih svetskih instituta.
- Posle Titove smrti shvatio sam da je budućnost Jugoslavije neizvesna i odlučio da sledim svoj put, put naučnika - kaže Stankov.
- Odluka da odem, došla je nekako spontano. Bio je to veliki izazov za mene, ali sa specijalizacijom i iskustvom iz "Torlaka" sva vrata su mi bila otvorena. U Barselonu sam otišao 1981, a već početkom sledeće godine dobio sam posao u Nacionalnoj laboratoriji za alergiju i imunologiju LETI, sličnoj "Torlaku". Nekoliko godina kasnije Milovan Stankov se uputio u Irsku da razvija proizvodnju imunodijagnostičkih preparata. Zatim se ukazala i prilika da postane direktor u jednoj francuskoj kompaniji... Sve ostalo je istorija.