DR NATAŠA RAJKOVIĆ O LIPIDNIM POREMEĆAJIMA: Posle šloga i infarkta, cilja se LDL niži od jedan
I NAŠI lekari primenjuju nove preporuke za lečenje narušenih vrednosti masnoća u krvi.
Dr Nataša Rajković / Foto lična arhiva
Prema novim savetima, koje su dali Evropsko udruženje kardiologa i Evropsko udruženje za aterosklerozu, cilj terapije je da se primenom statina nivo lošeg, LDL holesterola, spusti što je moguće niže. Nivo LDL koji se preporučuje je 1,4 mmol/l, a ako je pacijent već preležao infarkt, šlog ili gangrenu, onda su ciljane vrednosti ispod 1,0 mmol/l.
U intervjuu za "Novosti" docent dr Nataša Rajković, endokrinolog Kliničkog centra Srbije, kaže da se do novih preporuka došlo nakon višegodišnjeg ispitivanja:
- Zanimljivo je da su dobri efekti niskih nivoa LDL holesterola, koji se nalaze u najnovijim vodičima za kardiovaskularne bolesti, bili pokazani u kliničkim studijama još pre 15 godina. Međutim, bilo je potrebno značajno vreme da se rezultati tih studija potvrde i da se nađu u najnovijim preporukama za lečenje.
* Šta ako se lekovima ne postižu ciljane vrednosti?
- Ako se ne postižu preporučene vrednosti, značajno je postići bar redukciju za 50 odsto od početnog nivoa, da bi se kod pacijenta smanjio rizik za pojavu novih kardiovaskularnih bolesti. Inače, osim srčanih i pacijenti sa smanjenom funkcijom bubrega i šećernom bolešću koje dugo traju, su takođe, oni kod kojih moramo da postignemo optimalne vrednosti LDL holesterola.
* Da li su vam na raspolaganju samo statini ili imate i druge lekove?
- Novi terapijski vodiči nas savetuju da kod pacijenata sa visokim vaskularnim rizikom, ako ne postignemo ciljne vrednosti LDL holesterola, primenom maksimalnih doza statina, uvodimo i dodatnu terapiju. Na raspolaganju su nam lekovi koji smanjuju preuzimanje holesterola iz creva ili novi biološki lek, monoklonsko antitelo, koji vrlo efikasno snižava nivo holesterola.
GRANICA ZA TRANS MASTI
* Zašto su transmasne kiseline posebno opasne za osobe sa povišenim holesterolom i trigliceridima?
- Transmasti iz hrane povećavaju nivo LDL, trigliceride i nivo insulina, a smanjuju HDL. Relativni rizik za kardiovaskularnih bolesti je značajno povećan sa upotrebom ovih prozvoda, posebno kod pacijenata koji imaju povišene lipide. U brojnim evropskim zemljama jasno je definisana dozvoljena količina transmasti u namirnicama, pa bi u tom smislu i kod nas trebalo adekvatnim propisima regulisati njihovu dozvoljenu količinu.
* Ima li novih saveta vezanih za lečenje poremećaja triglicerida?
- Nove terapijske preporuke nisu zaboravile niti značaj triglicerida, niti dobrog HDL holesterola. Ako njihove vrednosti nisu zadovoljavajuće nakon primene statina, uvode se lekovi fibrati, koji smanjuju sintezu triglicerida, a povećavaju nivo HDL i omega masne kiseline. Pokazano je da su kombinacije statina i fibrata efikasne i bezbedne, što je važno i za nas lekare i za naše pacijente.
* U čemu je najveći značaj ovih novina?
- Adekvatno lečenje lipidskih poremećaja vodi smanjenju rizika za razvoj novih aterosklerotskih bolesti, ili smanjenju kliničkih komplikacija postojećih oboljenja. Takođe, smanjuje i smrtnost od ovih patologija koje su veoma rasprostranjene.
* Kod jednog broja pacijenata ni najnoviji lekovi ne daju efekat u regulisanju masnoća u krvi.
- Za pacijente koji imaju najteže poremećaje u lipidnom statusu i kardiovaskularne bolesti, a imaju genetsku predispoziciju za visok holesterol, rešenje je kombinacija lekova uz adekvatan dijetetski režim. Ako ova terapija ne donese dobre rezultate kod ovih pacijenata primenjujemo metode prečišćavanja krvi od holesterola. Metoda LDL afereze se u našoj klinici sa velikim uspehom primenjuje duže od 10 godina.
* Da li je istina da su nova naučna istraživanja pokazala da holesterol iz hrane ne utiče bitno na poremećaj masnoća u organizmu?
- Visok nivo holesterola u krvi je određen brojnim uzrocima. Kod nekih pacijenta holesterol iz hrane bitno utiče na nivo holesterola u krvi, kod drugih genetska mutacija za neki deo molekula holesterola ili receptora za koje se holesterol vezuje na ćelije jetre, definiše njegov nivo. Neka oboljenja, kao što su smanjena funkcija štitaste žlezde, bubrežna bolest, loše regulisan dijabetes mogu za posledicu da imaju i izmenu nivoa holesterola. Važno je da lekar napravi adekvatnu analizu poremećaja holesterola i da nakon toga da savet o značaju ishrane ili o neophodnosti i primene adekvatne terapije.
* Koliko se visoka smrtnost od kardiovaskularnih bolesti može povezati sa poremećajem masnoća u krvi?
- Studija koja je sprovedena u našem Centru za poremećaj lipida i publikovana prošle godine u značajnom naučnom časopisu, pokazala je da se poremećaji lipida kod naših pacijenta ne razlikuju u odnosu na druge regione. Naša specifičnost je da do Centra pacijenti sa najtežim poremećajima lipidnog statusa dolaze kasno, kao i da mali broj naših pacijenta postiže preporučene ciljne terapijske vrednosti, a pre svega zbog korišćenja niskih doza statina. Mi, lekari, moramo da budemo agresivniji u prepoznavanju ozbiljnosti ovih poremećaja kao i u primeni terapijskih preporuka, da bismo smanjili kardiovaskularni rizik obolelih.