STREPIMO, ALI NEĆEMO DA SE SELIMO! Bojana i Predrag Vuksanović iz Plemetine u strahu posle pokušaja otmice njihovog sina
MNOGO smo uplašeni za bezbednost dece. Kako drugačije mogu da se osećaju roditelji nakon što im neko napadne dete iz čista mira? A, nama su do sada tri puta pokušavali da otmu sinove.
Predrag i Bojana Vuksanović i mali Martin / Foto privatna arhiva
Najpre su u oktobru prošle godine na istom tom seoskom putu pokušali da nam otmu najstarijeg sina Danila, u martu ove godine Ognjena, koji sada pohađa peti razred, dok su nam u utorak napali i devetogodišnjeg Martina. Svaki put smo prijavljivali policiji, ali se sve završi na uzimanju izjava.
Ovako, za "Novosti", govore Bojana (34) i Predrag (38) Vuksanović iz Plemetine, većinski srpskog sela u opštini Obilić, na Kosmetu, posle prekjučerašnjeg pokušaja otmice njihovog sina po povratku iz škole. Pričaju još jednom, da se zna, da su dečaka pokušali da otmu četiri muškarca iz crvenog "audija", a prema rečima očevidaca jedan je mališana pokušao da uvuče u kola. Roditelji malenog Martina kažu da je sreća što je dečak, koji je imao na sebi "šuškavac" jaknu uspeo da se otrgne i da se spase bekstvom u prvo dvorište.
- Ne smemo ni da pomislimo šta bi se desilo da naš dečak nije bio brz i snalažljiv. Njegov drug koji je bio u dvorištu u koje je Martin pobegao, video je auto koji se udaljava velikom brzinom - pričaju zabrinuti Vuksanovići.
Objašnjavaju i da je njihova kuća poslednja u selu, sa leve strane puta koji vodi prema susednom Prilužju, takođe srpskom selu, ali da između, u dužini od oko kilometar nema kuća.
- Zato smo više puta bili na meti pljačkaša, jer valjda misle da niko neće videti ako nas napadnu ili opljačkaju. Jedanput, kada su nam obili kuću bila sam sama sa decom, jer je suprug radio u Obrenovcu. Tada su nam odneli sve što je vredelo, ali smo se ponovo nekako skućili - priča nam Bojana.
Njen suprug, međutim, veruje da su na meti napada zato što ne žele da prodaju imovinu Albancima koji su im više puta nudili novac.
- Svoji smo na svome i o odlasku sa rodnog praga ne razmišljamo - dodaje Predrag. - Živimo od Bojanine plate koja radi kao higijeničarka u ovdašnjoj školi i od pomoći države Srbije. Tako izdržavamo četvoro dece, dečake od petnaest, dvanaest, devet i tri godine. Nadamo se samo da će policija konačno početi da obavlja svoj posao, da će pronaći i kazniti vinovnike.
NE JAVLjAJTE MEDIJIMA
OSIM što su pripadnici kosovske policije potpuno nezainteresovani za njihove prijave, Vuksanovići kažu da su im uvek sugerisali da se ne obraćaju medijima. Do sada su ih, prema Bojaninim rečima slušali, ali to više ne žele jer su, veli, previše zabrinuti za bezbednost svoje dece.