ISTRAŽIVANJE INSTITUTA DRUŠTVENIH NAUKA: Trećina Srba i dalje ne prihvata brak sa Albancima
SVEGA trećina Srba prihvatilo bi danas brak sa Albancem ili Albankom, dok su suprotno stavovi još rigidniji i samo 26,4 procenata pripadnika albanske nacionalne manjine bi sklopilo brak sa pripadnicima srpske nacionalnosti.
Foto Depositphoto
Ovo su rezultati istraživanja Instituta društvenih nauka i Centra za proučavanje etniciteta„Socijalni odnosi između etničkih grupa u Srbiji“, koje je pokazalo da je etnička distanca kada je reč o braku najveća između pripadnika srpske i albanske nacionalnosti, dok se ona smanjuje kada je reč o suživotu Srba i Albanaca.
Goran Bašić,direktor Instituta rekao je da bi na suživot sa Albancima pristalo skoro dve trećine ispitanika srpske nacionalnosti, dok sa druge strane Albanci nisu oduševljeni suživotom: sa Bošnjacima bi prema kriterijumu pretpostavljenih stavova sunarodnika u istoj zemlji živelo njih 60 odsto, sa Srbima, Hrvatima, Rumunima, Slovacima i Mađarima oko 40 procenata, a sa Romima samo trećina ispitanika.
- Istraživanje je pokazalo i da bi svega 24 odsto Srba pristalo da Albanac bude predsednik Srbije, dok bi veća podrška za tu ideju stigla od Mađara, Rumuna, Roma, Hrvata - naveo je Bašić.
Kada je o diskriminaicji reč srpsko društvo je njom opterećeno i sa tim problemom se suočavaju svi –pripadnici i srpskog naroda i nacionalnih manjina. Najčešća je u neformalnim kontaktima, u školi ili na poslu, dok se ti problemi ređe javljaju u organima javne vlasti gde građani ostvaruju prava.
Više od polovine ispitanih Albanaca (59,6 odsto) i Bošnjaka (56,4 procenata) više od deset puta suočilo se sa diskriminacijom na nacionalnoj osnovi u neformalnim kontaktima. Zanimljivo je i da je trećina ispitanika srpske nacionalnosti takođe doživela diskriminaciju na nacionalnoj osnovi u svakodnevnim kontaktima sa sugrađanima.
Istraživanje je pokazalo da nacionalne manjine, izuzev Mađara, nisu zadovoljne ostvarivanjem priznatih prava i radom nacionalnih saveta.
To potvrđuje podatak da je većina pripadnika nacionalnih manjina dvojezična i da su oni, osim Albanaca, jače vezani za Srbiju nego za zemlje porekla.
Ukoliko bi se na primer igrala utakmica koja sučeljava interese Srbije i matične države emotivni stavovi ispitanika ukazuju na to da bi ispitanici u svim slučajevima podršku dali timu koji je bolji, ali i to da bi određeni deo ispitanika slovačke i rumunske nacionalne manjine prednost dao srbijanskom timu, a svi ostali timu iz zemlje porekla.