NA KORAK DO FORMULE ZA DEPRESIJU: Srpski tim istraživača dr Marina Jukića traži prave doze leka za pacijente
DVE godine zaredom, 2018. i 2019, docent dr Marin Jukić, sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, dobio je prestižnu nagradu International Medis Awards, za najboljeg istraživača u farmaciji srednje i jugoistočne Evrope.
Foto A. Stevanović
Zahvaljujući njegovom istraživanju o lečenju depresije, Američka agencija za lekove početkom ove godine, promenila je smernice u terapiji kada je u pitanju lek "escitalopran". Prošlogodišnji rad odnosio se na lečenje psihoza. Trenutno, sa saradnicima radi na pronalaženju formule za određivanje prave doze leka za pacijente koji se leče od psihijatrijskih bolesti.
U razgovoru, za "Novosti", dr Jukić kaže da se malo novih lekova za psihijatrijske pacijente pojavilo u terapiji poslednjih 20 godina. Da bi se oni lečili na adekvatan način, neophodno je da dobiju pravi medikament u pravoj dozi, čime su šanse za njihov oporavak veće.
- Hoćemo da napravimo algoritam za doziranje u kome će lekar da unese strukturu gena, visinu, težinu, stanje bubrega i jetre pacijenta i onda će reći: doza za ovog čoveka je ta - objašnjava dr Jukić. - Očekujemo da ćemo za dve godine doći do te formule. Ako pacijenti metabolišu lek brže, treba im dati veću dozu kako bi u krvi postojala dovoljna koncentracija i kako bi lek bio delotvoran. Ako je postupak sporiji, dolazi do nagomilavanja, pa im je potrebna manja doza. Cilj je da se postigne koncentracija leka u krvi koja je optimalna. Ni manja, jer pacijent neće odgovoriti kako treba, ni veća, jer dovodi do neželjenih efekata intoksikacije.
Istraživanje, u koje je uključeno oko 300 pacijenata Instituta za mentalno zdravlje, Klinike za psihijatriju KCS i Klinike za psihijatriju VMA, pokazalo je da tri odsto populacije ne može da metaboliše lek "escitalopran", koji se najčešće koristi za lečenje depresije.
ČINjENICE
* DOKTOR Jukić rođen je 1986. godine u Beogradu, gde je završio Matematičku gimnaziju
* DIPLOMIRAO je na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2010. godine sa prosečnom ocenom 9,13
* AKADEMSKO zvanje doktora medicinskih nauka stekao je na Institutu za fiziologiju i ćelijsku biologiju Medicinskog fakulteta Ben Gurion univerziteta u Ber Ševi u Izraelu, oktobra 2014. pod supervizijom prof. Kloda Brodskog.
- Ako lekar to ne zna i dodatno poveća dozu leka jer pacijent ne odgovara na terapiju, praktično će ga poslati na urgentnu medicinu - navodi dr Jukić. - Zbog toga će, uz pomoć PSR testa, lekar moći da odredi da li pacijent pripada osetljivoj grupi. To je krajnji cilj projekta sa kojim ćemo izaći pred regulatorne agencije. Američka agencija za lekove je najviše otvorena za novine, pa je za "escitalopran" izdala nove smernice, što je najveći uspeh koji smo imali. U Evropi su prilično rigidni i ne žele lako da menjaju protokole. Naša zemlja njih prati, pa će proći još neko vreme dok ne bude prihvaćeno kod nas.
Mladi naučnik otkriva da ga najviše od svega u prirodi fascinira embriološki razvoj mozga i kako tako kompleksna struktura nastane, od tako jednostavnih u ranoj fazi embriogeneze.
- Fascinacija time kako mozak, koji je u osnovi samo jedan kilogram tkiva, kontroliše sve naše emocije i misli, čime oblikuje naš celokupan smisao postojanja, nešto je što me je opredelilo da svoju istraživačku karijeru posvetim proučavanju emocija - kaže dr Jukić. - Psihijatrija je disciplina koja se bavi onim slučajevima gde je iz nekog razloga emocionalnost narušena. Teško je lečiti pacijenta kojem su svi biohemijski parametri u redu, kome su svi organi u redu, a opet su izrazito bolesni usled poremećaja u emocionalnosti. Težina ovog problema i spoznaja da mogu da konkretno pomognem je promenila moj fokus sa bazične na primenjenu nauku u poslednje četiri godine.
Novac za istraživanje obezbedio je Fond za nauku Republike Srbije.
I U SRBIJI MOŽE DA SE ISTRAŽUJE
DOKTOR Jukić je predavao na prestižnim univerzitetima, ali je rešio da se vrati u Srbiju:
- Može i ovde sve, to da ne može je mit. Na fakultetu imamo opremu vrednu dva miliona evra. Treba samo tu opremu potkovati znanjem i krenuti sa radom. Radio sam u Izraelu, Švedskoj i Austriji. Prednost tamo je što ima više novca, a ovde što se neke stvari brže pomeraju nego tamo. Kod nas se može agilnije pristupiti nekim resursima.
BOLUJE VIŠE OD 300 MILIONA LjUDI
VIŠE od 300 miliona ljudi u svetu pati od depresije, jednog od vodećih uzroka invaliditeta, oko 260 miliona boluje od anksioznosti, a mnogi od njih istovremeno žive sa oba poremećaja.
Jedna od studija SZO pokazala je da depresija i anksioznost koštaju globalnu ekonomiju enormne iznose novca zbog gubitka radne produktivnosti. U poslednje dve decenije zabeležen je nagli rast broja ljudi obolelih od psihičkih poremećaja i autizma.