TRAŽE RAZVOD O TROŠKU DRŽAVE: Besplatnog advokata dobilo 132 građana, savete njih na stotine, najčešće ih muče porodični sporovi

Ovo pokazuju podaci lokalnih samouprava i advokata, a nemali broj obraćao se i zbog nasilja u porodici, kaže za "Novosti" Biljana Bjeletić, član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije (AKS).

- Možemo reći da je zakon zaživeo, a situacija bi bila još bolja da nije bilo epidemije kovida i vanrednog stanja, kada je građanima bio ograničen pristup lokalnim samoupravama. Na osnovu preliminarnih izveštaja, prema podacima AKS, do 1. jula građani su podneli 674 zahteva za zastupanje, od čega 447 za postavljanje advokata. Branioca je dobilo njih 132, odbijenih je bilo 45, a odustalo je 16. Po ostalim zahtevima postupala je lokalna samouprava - kaže Bjeletić.

Procedura nalaže da se građani kojima je potreban pravni savet ili pomoć obraćaju prvo nadležnim službama u opštinama i gradovima, koje vrše trijažu ko ispunjava uslove, kao i da li pomoć može da mu pruži lokalna samouprava ili će zahtev proslediti advokatima. Pošto zahtev bude odobren, ovlašćena osoba u lokalnoj samoupravi poziva kol-centar AKS, koji je, inače, uspostavljen 14. septembra, i od tada je odobreno 45 zahteva za zastupanje.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju korisnici socijalne pomoći i oni koji bi plaćanjem sudskih troškova to postali, kao i ranjive grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, raseljena lica, žrtve nasilja, azilanti, pripadnici LGBT populacije, bez obzira na materijalno stanje.

Za pružanje besplatne pravne pomoći registrovano je 150 od 165 opština i 3.905 advokata (45 odsto od ukupnog broja). Zaposleni u lokalnim samoupravama koji odlučuju o zahtevima prošli su obuku Ministarstva pravde.

- Advokatska komora je uputila dopis opštinama da zajednički organizujemo službe za pružanje pravne pomoći i za pružanje besplatnih pravnih saveta, i neke su pokazale interesovanje, a u Pančevu to već funkcioniše, u okviru drugog projekta - kaže Bjeletić.

JEDNOGODIŠNjA praksa pokazala je da neke stvari ipak treba precizirati i izmeniti podzakonskim aktima. Na primer, sada nije regulisano ko plaća veštake, što je posebno važno u porodičnim ili radnim sporovima. Zakon o parničnom postupku navodi ko ima pravo na plaćene takse i veštačenja, ali se to u praksi gotovo nikad ne primenjuje, konstatuje naša sagovornica i dodaje da bi to trebalo precizirati u okviru propisa vezanih za besplatnu pravnu pomoć. Jer, iluzorno je očekivati da stranka koja nema para za advokata ima za veštaka.

Takođe, nije rešeno ni plaćanje privremenog zastupnika u slučajevima kada je tužena strana na nepoznatom prebivalištu, pa joj se mora odrediti privremeni zastupnik. Problem je, kaže Bjeletić, i kada korisnik ima spor van mesta prebivališta, pa treba platiti i njemu i advokatu troškove puta.

- Prema izveštajima lokalnih samouprava, građani i dalje nisu dovoljno informisani ko i u kojim situacijama ima pravo na besplatnu pravnu pomoć. Takođe, o kvalitetnoj pomoći ne možemo pričati ukoliko lokalna samouprava odobri zahtev za pomoć i napiše tužbu, ali uputi stranku da sama sebe zastupa pred sudom i ne isprati proces do kraja. To se dešava u situacijama kada lokalne samouprave procene da nemaju dovoljno novca da sufinansiraju usluge advokata - objašnjava Bjeletić.

Ona dodaje i da bi trebalo razmotriti odredbu po kojoj samo diplomirani pravnici iz lokalnih samouprava zastupaju stranke u upravnim postupcima. Prema podacima koji su stigli do Advokatske komore, bezmalo milion građana ima problem sa utvrđivanjem vremena i mesta rođenja, a opštine nemaju kapacitete za tako veliki broj predmeta.

Inače, od dana kada je počeo da se primenjuje Zakon, Birou za pružanje pravne pomoći u Novom Sadu obratilo se 5.678 građana, najčešće radi usmenih pravnih saveta, da im napišu tužbene zahteve u oblasti porodičnog prava, zaštite od nasilja u porodici, radnog prava i imovinsko-pravne zahteve. Pomoć su tražili i za pisanje protivtužbi, odgovora na tužbu, žalbi, predloga za izvršenje, krivične prijave...

Službe pravne pomoći beogradske opštine Čukarica od početka godine upućeno je 2.000 zahteva. Građani su tražili pomoć iz svih oblasti, pre svega iz porodičnog, radnog, obligacionog i socijalnog prava. I opština Novi Beograd primila je oko 2.000 zahteva za pružanje pomoći u vezi sa vršenjem roditeljskog prava, oko sastavljanja tužbi za razvod, izdržavanje, protiv nasilja u porodici, za izdržavanje dece, naknadu štete... Opštini Zvezdara je samo 17 građana podnelo zahteve za pružanje besplatne pravne pomoći, a njih devet je ostvarilo to pravo.

Na vrata Službe za pružanje pravne pomoći vranjske Gradske uprave za godinu dana zakucalo je blizu 500 građana, kaže načelnik službe Nenad Stajić. Zvaničnih zahteva bilo je tek pedesetak, dok su ostali uglavnom dobijali smernice i savete.

I Kancelariji za besplatnu pravnu pomoć u Kraljevu najviše građana obraćalo se za pomoć u vezi sa bračnim, porodičnim i radnim odnosima, ostvarivanjem prava iz socijalne zaštite, kao i zbog prinudne naplate u izvršnom postupku. Ukupno je odobreno 36 zahteva, 26 je upućeno advokatu.

Odeljenju pravne pomoći u Kragujevcu podneta su 284 zahteva, najviše u vezi sa razvodima, poveravanjem i izdržavanjem dece, utvrđivanjem vanbračne zajednice, i izvršnim postupcima zbog dugovanja bankama ili za komunalije. Data su 2.353 pravna saveta, kaže načelnica Biljana Katušić.

Više od 300 pisanih podnesaka i još više usmenih obraćanja zabeležila je Služba za besplatnu pravnu pomoć Kruševca. Osim porodičnih odnosa, građani su tražili i savete oko ostvarivanja zaštite prava potrošača, upravnog prava i primene zakona o stanovanju, kaže Svetlana Marković, šef Službe.