DAME VOLE "LJUBIĆE", A GOSPODA ISTORIJU: Penzioneri su ostali najverniji i najodgovorniji čitaoci u domaćim bibliotekama
IAKO ne kupuju često knjige zbog nezavidnog standarda, penzioneri su, sudeći bar po podacima iz biblioteka, najverniji čitaoci.
Foto Depositphotos
U gradovima - univerzitetskim centrima mogu im konkurisati jedino akademci, ali u ostatku zemlje biblioteke su i dalje njihov raj. Odlaze, druže se međusobno i sa bibliotekarima, posećuju književne večeri, održavaju starinski, romantični duh biblioteke...
Profesor u penziji i "baka sa punim radnim vremenom" Mila Mirković (76), nada se da će ponovo imati dovoljno vremena za čitanje literature "za odrasle", čim unuci postanu samostalni čitaoci. Zasada, i dalje najviše vremena provodi "obnavljajući" kultna dela Čika Duška i Čika Jove, Ršuma, Diklića, Ćopića, dvojice Brana (Cvetkovića i Crnčevića), ali upoznaje i neke nove, sjajne autore za najmlađe.
- Uživam u svemu tome, dok od jutra do večeri zajedno, u tri glasa, interpretiramo sve te prelepe knjige za decu. Ipak, stižem i sama štošta da "nadoknadim", da iščitam pisce za koje tokom radnog veka nikako nisam nalazila vremena, ali i da uživam u novijim, savremenim autorima - poput Jergovića, koga sam otkrivala uz ćerku, i čiji "Rod" upravo čitam. Njegovi "Dvori od oraha" olakšali su mi dane karantina. Sa velikim uživanjem sam čitala i Pištalove eseje u "Značenju džokera", a ranije i njegove romane o našim velikanima - kaže Mirković. Ilustracija Tošo Borković
I Vojvođanka Milana Stojkov (78) ima mnogo vremena za čitanje otkad su joj unuci veliki, a ona teško pokretna zbog Parkinsonove bolesti.
- Čitam svašta, od naših, mlađih vojvođanskih pisaca, kao što je Uglješa Šajtinac, do Balzaka i sestara Bronte, koje sam ranije volela, kao mlada. Shvatila sam da me i dalje jednako potresaju "Orkanski visovi" kao nekad. Uspem da pročitam po tri-četiri knjige mesečno. Bilo bi i više da nemam probleme sa vidom - kaže naša sagovornica.
Da su, pored studenata, najčešći korisnici usluga biblioteka penzioneri, potvrđuje i Bojan Kundačina iz Odeljenja za rad sa korisnicima Biblioteke grada Beograda.
- Nažalost, zbog trenutne zdravstvene situacije kojom su najviše ugrožene starije osobe, primetno je da manji broj penzionera dolazi i pozajmljuje knjige. Ali, oni su i dalje najodgovorniji korisnici. Mnogi su naši dugogodišnji članovi, ali veći broj se vrati u biblioteku posle odlaska u penziju. Zapravo od trenutka kada imaju više vremena za sebe - objašnjava naš sagovornik.
Za sve biblioteke, kod nas i u svetu, kako kaže, važi nepisano pravilo da njihove usluge najviše koriste studenti. U kategoriji zaposlenih imaju pad broja, ali on opet raste kod penzionera. Takođe, nepisano pravilo je da više čitaju žene. Odnos je 3:2 u korist dama.
- Žene više čitaju ljubavne romane, muškarce pretežno zanimaju istorijske teme, i kada su romani u pitanju, ali i stručna literatura. I jedne i druge podjednako zanimaju krimi-priče - otkriva nam Kundačina, i dodaje da je solidan broj članova prešao 80 godina.
Takođe kaže, sa simpatijom, da su većina zaposlenih bibliotekarke, pa povremeno bude i udvaranja starijih korisnika, čak i poklona. Ali uvek sa merom i diskretno.
KNjIGE KUPUJU UNUCIMA
KADA kupuju knjige, penzioneri najčešće pazare poklone za unuke, pokazalo je jedno istraživanje u beogradskim knjižarama. Ipak, u vreme različitih akcija i popusta, oni su među prvim kupcima, i tada mahom biraju istu vrstu štiva koje pozajmljuju i u bibliotekama: žene ljubavne romane i klasike, muškarci istorijske knjige.
Slična situacija je i u vrbaskoj biblioteci "Danilo Kiš". Darko Krčmar otkriva da su kod njih penzioneri najverniji posetioci, pošto Vrbas nije studentski centar. Takođe dominiraju žene. One najčešće pozajmljuju romane savremenih domaćih spisateljica poput Jelene Bačić Alimpić, Vesne Dedić ili Mirjane Bobić Mojsilović, ali i knjige Sajmon Sibag Montefjortea, Nore Roberts i Lusinde Rajli. Nekadašnji profesori i nastavnici u penziji još preferiraju klasike, a gospoda istoriju.
- Najviše ih zanima nacionalna istorija i Drugi svetski rat. Mnogi popunjavaju praznine iz nacionalne istorije, koje nisu učili u vreme SFRJ. Posebno vole memoare i biografije, a pošto kod nas ima dosta Crnogoraca, naročito su zainteresovani za crnogorsku istoriju - kaže Krčmar.
Najstariji čitalac imao je 85 godina, a sada je najstarija gospođa od osamdesetak. Mnogi od njih su i po tri decenije i više članovi ove biblioteke.
- Oni vole da se druže. Dođu u donju čitaonicu, pa se međusobno upletu i u rasprave oko politike. Razmenjuju savete oko kućnih poslova i kuvanja. Vrlo su neposredni u kontaktima, a dešava se i da kažu bibliotekaru: "Daj mi nešto da ne razmišljam." Čitaonicu za mlađe morali smo da premestimo na gornji sprat, da bi mogli da uče - priča Krčmar.