IKINA TEZGA PUNA TRPEZA: Ilinka Aničić duže od dve decenije snabdeva najbliže komšije na pijaci u Beogradskom naselju Višnjička banja
DA nije bilo Ike, beogradsko naselje Višnjička banja danas ne bi imalo pijacu.
Foto N. Skenderija
Opština Palilula je pre više od 20 godina na njenu incijativu napravila malu tržnicu na nekadašnjem parkingu, a Ilinka Aničić se tada obavezala da će je redovno čistiti i održavati. I to vredno radi već skoro dve decenije, održava svoje dve tezge i celu tržnicu.
Radni dan joj počinje ranom zorom. Budi se pre petlova i kreće u nabavku kako bi svojim kupcima ponudila sveže plodove sezonskog voća i povrća.
- Moje mušterije se ne menjaju otkad sam počela da radim na pijaci - priča Ika. - Navikla sam ih da uvek imam robu prve klase, da dobiju najbolji kvalitet, a za cenu se dogovorimo.
PONUDA I NA "INSTAGRAMU"
BAKA Ika je uz pomoć svoje ćerke Jasmine aktivna i na društvenoj mreži "Instagram". U objavama svakodnevno "kači" ponudu voća i povrća, ali i cene svih proizvoda.
Profil je postavljen u vreme vanrednog stanja, kako bi bila u kontaktu sa svojim mušterijama. Tada je putem ove društvene mreže radila i dostavu i žiteljima Višnjičke banje na prag donosila svežu salatu, luk, blitvu i krompiriće.
Svojim ispisnicima robu daje na veresiju, dok ne stigne penzija, i nikada se nije dogodilo da je neko preskoči i ne plati. Posle prebiranja, oštećeno voće i povrće nikada ne baca, već ga pokloni onima koji nemaju da plate. A starim mušterijama u torbu uvek ubaci svežu voćku, da se proba. Uz mladu boraniju ubaci u kesu i gratis beli luk, a paradajz i krastavac kod Ike ne idu bez ljute paprike.
- Rad me održava i narod me čini srećnom, sa svakom mušterijom ljubazno popričam, o svakom znam ponešto, delimo zajedno i dobro i zlo - dodaje ona. - Ne bih mogla da zamislim dan bez pijace, a mušterije mi kad ugreje leti u šali kažu kad ću na more? Ja im odgovorim
- Moje more je moja pijaca, mušterije i tezga.
Nikada nije uzela ni tri dana odmora i nije pravila pauze u radu. Da prikoči ne ume i to je razlog zbog kojeg još uvek ne pije niti jednu tabletu, jer rad je održava, i to je njen lek protiv lenjosti iz koje niču bolesti.
Po završenom poslu na pijaci, nastavlja istim tempom kod kuće. Tamo je čekaju unuci koji najviše vole bakine proje i kolače, ali i pas Srećko kojeg svake večeri pred spavanje prošeta.
- Ćerka me često kritikuje što ne odmorim, a meni se čini da kada bih tad legla mislim da ne bih mogla da ustanem - priča naša sagovornica. - Zato na počinak odlazim rano, u krevetu sam već u osam sati. Ustajem oko tri izjutra, stavim ručak na dvojku da se krčka i da me čeka kad se vratim sa pijace.
Njen rad i trud cene i mušterije, koje je često iznenade vrućim kiflicama, hladnim osveženjem u toplim danima ili vrućim napicima kada sneg zabeli.