SIGURNO STE VIDELI OVAJ OGLAS: Evo šta se dešava nakon što okrenete broj na njemu

Reč je o prilivu ogromnog broja tužbi protiv poslovnih banaka zbog troškova obrade kredita.

Kako navodi Ivana Josifović, predsednik UO UST, mnogi podnose po dve tužbe - za utvrđivanje ništavosti odredbe i isplata stečenog iznosa, a sve radi duplih parničnih troškova.

Ovakav porast priliva doveo je i do utrostručavanja broja predmeta po sudiji parničara. U Osnovnom sudu u Novom Sadu, na primer, prošle godine je sudija prosečno u radu imao po 230 predmeta, a ove godine 430! U beogradskom Trećem sudu za samo dva letnja meseca priliv je bio oko 10.000 predmeta, od čega najviše ovih.

Najviše sudske instance rekle su da građani imaju osnov za ovakve tužbene zahteve i sudovi ih usvajaju.

Banke ne spore da su naplatile troškove obrade kredita, ali spore pravni osnov i ne žele da prihvate ujednačenu sudsku praksu da je u tim slučajevima reč o neosnovanom bogaćenju.

Zato "pljušte" tužbe koje koče druge postupke.

Sudije ne uspevaju da savladaju priliv, tužbeni zahtevi ne mogu da budu rešeni blagovremeno, a uskoro će problem imati i država jer će uslediti zahtevi za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Zato Udruženje sudija i tužilaca poziva Vladu da formira radnu grupu, koja bi pronašla rešenje kao kada su bili u pitanju krediti građana u švajcarskim francima. U njoj bi bili predstavnici ministarstava, NBS, poslovnih banaka i sudija.