RAZGLEDNICE SVEDOČANSTVA DAVNIH VREMENA: Milija iz Čačka više od pet decenija se bavi retkim hobijem
ČAČANIN Milija Vučetić (71) više od pet i po decenija bavi se retkim hobijem - skupljanjem razglednica.
Danas poseduje kolekciju na kojoj bi mu pozavideli i muzeji, jer su njegove "dopisne karte" svedočanstva života u metropolama ne samo nekadašnje Jugoslavije, već čitavog sveta.
Ona broji skoro 2.000 razglednica, a najviše je onih s početka i prve polovine 20. veka.
- Počeo sam da skupljam razglednice 1965. godine, tada sam pošao na izučavanje zanata - kaže Milija, mehaničar, koji je dugi niz godina radio u čačanskom "Autoprevozu", odakle je otišao u penziju. - U kućnoj arhivi imao sam pregršt sačuvanih razglednica koje su dobijali pre svega moji baba i deda - Ljubica i Milija Vučetić, koji su bili učitelji u Kotraži, Ježevici i Slatini, a potom i majka Gordana Vučetić. Tako sam rešio da ih i ja skupljam. Kupovao sam gde god sam putovao, slao ih roditeljima, a i drugi koji su znali da ih skupljam su mi ih poklanjali.
PESMARICE
PORED razglednica, Milija skuplja i pesmarice. Poseduje nekoliko desetina ovih malih knjižica, u kojima su objavljivani tekstovi najvećih muzičkih hitova pevača stare Jugoslavije šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Najstarija razglednica potiče iz 1907. godine, koju je prijateljica poslala Milijinoj babi Ljubici, a potom slede brojne iz 1910. godine, takođe iz srpske prestonice, dedine iz Francuske poslate na babinu adresu dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. U njegovoj kolekciji nisu retke ni razglednice iz Bečeja, Ćuprije, Niša, Zaječara, Kraljeva, na kojima se vide trgovi ili glavne ulice ovih gradova s početka 20. veka. Tu su i "dopisne karte" iz inostranstva, odnosno, najviše je onih iz Italije, Nemačke, SAD, Turske, a posebno iz Rusije, koje su oslikavane, pa predstavljaju prava mala umetnička dela.
- Žao mi je što danas više nema te kulture javljanja razglednicom, posebno iz dalekih krajeva. To je prava retkost. Razglednica gotovo da i nema. Ja putujem i dalje, uglavnom sa Udruženjem penzionera. Kupujem razglednice gde ih pronađem, a kada ih nema, onda skupljam razne prospekte sa tih destinacija - kazao nam je Milija, koji živi sa suprugom Milicom (60).
Milija veli da ne zna da li i koliku vrednost ima njegova kolekcija. Dodaje da ne želi ni da je proda, već će razglednice čuvati "dok je živ".
- Nisam još doneo nikakvu odluku o daljoj sudbini razglednica.
Možda bih voleo da ih poklonim muzeju ili arhivu, nekome ko će ih sačuvati i ko će nešto iz njih učiti - zaključio je Milija.