POVRATAK SRBA IZ MISIJA? Vlada bi uskoro mogla da razmotri učešće u mirovnim operacijama UN i EU
ODLUKA o obustavljanju međunarodnih vojnih aktivnosti sa partnerima i sa Istoka i sa Zapada u narednih šest meseci, otvorila je pitanje da li treba staviti "moratorijum" i na naše učešće u mirovnim misijama širom sveta.
Foto. Tanjug
Kako saznajemo, ta tema se još nije našla na dnevnom redu Vlade Srbije, ali nije isključeno da će se o tome uskoro raspravljati.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin otvoreno je poručio da smatra da bi nakon obustavljanja rada na oko 200 različitih vojnih aktivnosti, isto trebalo uraditi i kada je reč o mirovnim misijama, bez obzira na to da li su pod komandom Evropske unije ili Ujedinjenih nacija. Po njegovom mišljenju, ovo bi bio još jedan potez koji bi išao u pravcu čuvanja naše vojne neutralnosti, naglašavajući da će Ministarstvo odbrane sprovesti svaku odluku Vlade Srbije.
U pet multinacionalnih operacija pod pokroviteljstvom UN i tri pod kapom EU, trenutno je angažovano ukupno 276 pripadnika Vojske Srbije.
Najviše ih je u Libanu, na granici sa Izraelom, njih 177. Ova teritorija je pod kontrolom pripadnika libanske šiitske paravojne organizacije Hezbolah, koju podržava Iran. Beograd se sporazumom o normalizaciji ekonomskih odnosa sa Prištinom, potpisanim u Vašingtonu, obavezao da ovu organizaciju označi kao terorističku. To je otvorilo pitanje da li će ovim bezbednost naših vojnika u Libanu biti ugrožena i da li treba razmotriti njihovo povlačenje.
VOJNICI NA KIPRU, U SOMALIJI, U CAR
OSIM u Libanu, gde je 177 naših vojnika, u misijama UN u Centralnoafričkoj Republici je 76 pripadnika, na Kipru tri, i po jedan u Kongu i na Bliskom istoku. U tri vojne operacije Evropske unije - u Somaliji i Centralnoafričkoj Republici - trenutno je angažovano 17 pripadnika Vojske Srbije.
Zoran Dragišić, poslanik i profesor Fakultet za bezbednost, smatra da nema racionalnog razloga zbog kojeg bi Srbija trebalo da se povuče iz mirovnih misija u kojima učestvuje:
- Time doprinosimo miru i podižemo ugled naše zemlje u svetu, a naša vojska i drugi sektori odbrane se kroz te misije dodatno obučavaju. Eventualno bi trebalo uraditi dobru bezbednosnu procenu o misiji u kojoj učestvujemo u Libanu, a za koju smo se sporazumom iz Vašingtona obavezali da ćemo ih označiti kao terorističku organizaciju. Treba videti da li tim dokumentom na bilo koji način ugrožavamo bezbednost naših vojnika. Povlačenje iz svih ostalih misija, po mom mišljenju, bilo bi kontraproduktivno.
Dragišić smatra da nije trebalo ni obustaviti aktivnosti koje imamo u okviru Partnerstva za mir, jer je to, objašnjava, mehanizam kroz koji Srbija znatno unapređuje svoju bezbednost.
Bivši načelnik Generalštaba VS general Branko Krga takođe smatra da bi trebalo nastaviti učešće u većini misija:
- Možda bi trebalo reducirati broj misija, odnosno, s obzirom na nove okolnosti, tamo gde eventualno preti opasnost po bezbednost naših vojnika okončati naše učešće.